Иако разлике у температури примећујемо још од 2013, у последње три године, кажу стручњаци, значајне су промене у количини и распореду падавина и у укупној суми температура. Нарочито је приметан поремећај у односу на минималне и максималне температуре, као и повећан број тзв. тропских дана и ноћи. Ова јесен је најтоплија од 2021, а то свакако има утицаја на пољопривредну производњу, пре свега, на појаву биљних болести и штеточина у свим усевима и културама.
Последице климатских промена су, између осталог, повећање температуре ваздуха и поремећаји у количини и распореду падавина. Све то, истичу стручњаци, утиче на промене у избору хибрида, време сетве и стање усева, на мере заштите биља, тачније појаву биљних болести и штеточина и на крају на квалитет и квантитет приноса.
Жетвени остаци на њиви
“Високе температура током летњих и јесењих месеци утичу на интензивну појаву инсеката као што су ваши, трипси и цикаде, који имају велики број генерација и скривен начин живота, те их је као такве тешко контролисати хемијским мерама сузбијања”, каже Снежана Парађеновић из Пољопривредне стручне службе Зрењанин.
Зато је, објашњава, важна правилна и тачна идентификација узрочника, која се мора заснивати на континуираним визуелним прегледима, а на основу којих се предузимају адекватне мере сходно присутним штеточинама, фазама развоја инсеката и саме биљке. Избор инсектицида је изузетно битан због фазе сазревања и поштовања каренце.
Временске прилике које имамо последњих година негативно утичу на производњу хране.
Количине падавина у последње три године
Према подацима прогнозно извештајне службе најмању количину падавина, 51 l/m2, имали смо током 2021. Овако ниска количина падавина је била распређена на свега 9 кишних дана, док је 2022. укупно пало 137,6 l/m2 у 16 кишних дана, а током 2023. до сада имамо 116 l/m2 и 12 кишних дана.
“Пљусковите кише тј. обилне падавине у кратком временском периоду, прво утичу на немогућност спровођења операција на парцели, а на биљкама изазивају оштећења лисне масе и утичу на повећан број сати влажења листа што утиче на појаву болести типа пламењаче, трулежи. С друге стране, периоди сувог времена изнурују биљке, слабе им кондицију, блокирају доступност микро и макро елемената, као и њихову покретљивост”, додаје наша саговорница.
Утицај временских прилика на ратарске усеве
У ратарској производњи у Средњем Банату доминира производња кукуруза.
“Произвођачи су последњих година приморани да сеју хибриде краће вегетације, па се најчешће користе хибриди из ФАО група између 300 и 450. Касније ФАО групе 500, 600, које су пре 2021. биле присутне на нашем терену, сада су врло ретко заступљене”, објашњава Парађеновић.
Уљана репица је, наводи, култура која полако заузима све веће површине у Средњобанатском округу, јер се производња одвија у првој половини године која је мање подложна температурним скоковима и недостатку падавина. А и откупне цене одговарају произвођачима.
“Сетва је у овој години обављана углавном крајем августа и почетком септембра. Временски услови су утицали да имамо врло добре склопове. Можда чак и превише развијен усев за овај период, јер у случају веће бујности, а при појави јачих дуготрајнијих мразева током зимског периода може доћи до пропадања управо тих врло развијених усева. Прошле године смо избегли такву појаву због благе зиме. Међутим, на усевима уљане репице смо имали интензивну појаву инсеката, а тај тренд траје и даље”, објашњава наша саговорница.
У усевима уљане репице из каснијих рокова сетве региструје се присуство пагусеница репичине лисне осе које исхраном могу причинити веома значајне штете, а услед јачег напада може доћи и до голобрста.
„Уочено је и присуство одраслих јединки бувача које рупичасто изгризају котиледоне и младо лишће. Значајно је и присуство лисних ваши које директне штете усевима наносе тако што сисају сокове биљака. Међутим, много значајније штете могу проузроковати као преносиоци биљних вируса. Тренутни услови у производњи погодују повећаној активности поменутих штеточина што повећава и ризик од настанка штета на усевима“, наводе у Републичком хидрометеоролошком заводу.
Поред значајне појаве инсеката уочава се врло висока бројност глодара који су се задржавали на кукурузиштима и сунцокретиштима.
“Заоравањем ових жетвених остатака бележимо миграције глодара на површине под луцерком, уљаном репицом и стрним житима. Сузбијање глодара је у току и вероватно ће морати да се обавља у више наврата”, каже Парађеновић.
Заорани жетвени остаци на њиви
Пренамножавању глодара допринеле су благе зиме тј. недостатак мраза, магле и задржавање жетвених остатака на парцелама.
Последица недостатка падавина у овом периоду је и то што касни сетва стрних жита, тачније, обавља се доста развучено.
“На великој већини површина усев је посејан, али слабије ниче. Поникле усеве угрожава појава биљих вашију и цикада, које прелазе са спонтане флоре око парцела. Бројност инсеката је, ипак, мања него 2022, јер су произвођачи, због лошег прошлогодишњег искуства, више заоравали жетвене остатке и сузбијали корове на стрништима, чиме су свакако допринели смањењу бројности”, каже Парађеновић.
Стање повртарских усева
Током септембра и октобра у Србији је активна и производња поврћа.
“На парцелама се налазе шаргарепа, першун, паштрнак, целер, цвекла. Поред тога што је и ова производња угрожена од глодара, који нарочито насељавају овакве парцеле јер се наводњавају, временски услови, пре свега, температуре доприносе интензивном расту лисне масе и постојању услова за развој болести као што су пепелница и пегавост”, наводи наша саговорница.
Штете од глодара на шаргарепи
У пластеничкој производњи још је присутна производња паприке, новозаснована производња шпанаћа, салате.
“Због разлике између ноћних и дневних температура, која износи и 20 степени, пластеници се ноћу затварају, што проузрокује непроветреност, а то је предуслов за појаву болести пепелнице листа паприке која може проузроковати дефолијацију биљака. На осталим усевима примећујемо активност вашију, лисних совица, гриња којима одговарају високе температуре у пластеницима повећене због високих спољних температура током дана”, објашњава Парађеновић.
Како тренутне временске прилике утичу на воћарску производњу
Ова година је, кажу стручњаци, била доста тешка што се тиче воћарске производње.
„Имали смо измрзавање какво нисмо имали никада. У равници су остале кајсије, а на већим надморским висинама је дошло до измрзавања. Касније смо у мају имали велике количине падавина које су отежавале заштиту, а потом и високе температуре које су биле, рецимо, у трећој декади јуна, а сада их поново имамо у октобру, што је неуобичајено“, објашњава Зоран Кесеровић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Анализа метеоролошких услова у периоду септембар-октобар за последње три године
Подаци показују да су у последње три године најтоплији септембар и октобар управо у овој години.
Просечна максимална температура за септембар 2023. износила је 29,4°C, а минимална 11,8°C, док је у октобру просечна максимална температура 22,8°C, а минимална 8°C. Имали смо два дана са темпатурама испод нуле и то до -1,5°C.
Септембар је током 2021. и 2022. имао сличну просечну вредност, али је разлика између максималних и минималних температура била другачија. Максимална за септембар 2021. била је 25,6°C, а минимална 8,7°C, док је 2022. максимална била 23,2°C, а минимална 11,8°C.
Октобар 2021. је био много хладнији, са максимумом од 16,9°C, а минимумом 3,6°C и са 10 дана са температурама у минусу до -5°C. Октобар 2022. је, такође, био топао са 20,2°C, минимумом од 6,8°C и два дана са минусом до -2,08°C.
У засадима у којима није примењена савремена технологија и у којима воћке нису добро заштићене од проузроковача болести и штеточина постоје проблеми.
„На пример, код јабуке је дошло до напада чађаве краставости, дефолијације. Код коштичавих воћних врста као што су трешња, вишња и шљива, где је због пегавости дошло до опадања плодова, најчешће долази до убрзаног формирања генеративних пупољака и онда имамо појаву што многи кажу да су воћке процветале. То се дешава. Ово није једина година када се то десило. Код ових воћки, којима су раније опали листови, ће ове временске прилике оставити последице у смилслу да ће следеће године оне имати мали или чак никакав род“, наводи наш саговорник.
„У засадима у којима се користи врхунска технологија, где није дошло до напада патогена, неће доћи до већих проблема формирања пупољака, пошто се сада формирају пупољци за род за следећу годину. А да су неуобичајене температуре за ово доба године, јесу. Срећа је што имамо мало хладније ноћи“, додаје Кесеровић.
Када су овако високе температуре, наводи, засаде треба штитити од штеточина.
„Код јабуке се спроводи постхарвест третман у циљу бољег образовања пупољака за следећу годину. Чим опадну листови произвођачи морају да ураде плаво третирање. Ја некада то код коштичавих врста радим и два пута током јесени“, објашњава саговорник РТС-а.
У наредном периоду, наводи, не би било добро да дође до наглог захлађења.
„Воћке код којих је дошло до дефолијације се неће добро припремити за зиму. Уколико би дошло до наглог захлађења или до спуштања температуре испод минус 20 степени Целзијуса у току зиме, на тим воћкама које су ослабиле може доћи до измрзавања пупољака претожно генеративних и сржи која је најосетљивија у фенофази мировања“, упозорава Кесеровић.
Агрометеоролошка прогноза
Прва половина протекле седмице обележена је сунчаним, сувим, али прохладним временом. Температуре ваздуха биле су за 5 до 10°C ниже од оних у претходном периоду. У појединим подручјима било је слабих мразева на 2 метра висине, а у приземном слоју ваздуха било је мразева умерене јачине, кажу у Републичком хидрометеоролошком заводу.
Симптоми пепелнице на першуну
„Други део периода имао је значајан пораст температура ваздуха, када је у појединим подручјима максимална температура достизала и прелазила 30 степени. Средње дневне температуре ваздуха биле су од 8 у вишим пределима на југозападу и југу до 16 степени у Војводини, Посавини, делу Шумадије и Поморављу. Одступања су била од 3,5 на југу до 5 степени у Војводини, Посавини и Поморављу“, наводе у РХМЗ-у.
Слабих падавина са доспелом количином око и нешто изнад 5 мм било је у већем делу земље.
„Проценат падавина у последњих месец дана у односу на просек је у великом делу земље између 25 и 75 одсто. Влажност земљишта у већини производних подручја није на задовољавајућем нивоу. Да би се сетва одвијала у оптималним условима влажности и да би било довољно влаге за клијање и ницање посејаних култура чији су оптимални рокови у току, потребне су обилније и чешће падавине“, додају у овој институцији.
У Србији се у периоду до 1. новембра прогнозира променљиво облачно време уз постепен пад температуре, али ће и даље бити топло за овај део јесени.
„Повремено се очекују и киша и локални пљускови који ће понегде бити праћени и грмљавином, али ће, ипак, углавном падавине бити спорадична и ретка појава. Према прогнозираним вредностима на већем делу територије Србије преовладаваће нормални услови влажности, док ће у деловима централне и источне Србије бити умерена и јака суша“, наводе у РХМЗ-у.
Временски услови имају велики утицај на биљну производњу. Иако су на први поглед разлике у само неколико степени, оне указују на тренд раста температура из године у годину, који врло значајно утичу како на саме биљке, тако и на појаву болести и штеточина, другачију технологију гајења усева и агротехничке мере које се морају предузимати.
Извор: РТС
