„Kablarci“ Mirjana Novaković, Slađana Petrović i Miroslav Injac proveli su 17 dana u ekspediciji, koja je najpre osvojila Ararat (5.137 m), najviši vrh u Turskoj, a onda i Damavand (5.610), najvišu tačku Irana i Bliskog Istoka, ujedno i najveći (ugašeni) stratovulkan Azije. Mada su imali samo dva dana pauze posle Aratata, koji im je zbog uslova bio izazovniji, ispostavilo se da je čudnovati Damavand ipak bio teži za osvajanje, ali su naši planinari još jednom pokazali da su u odličnoj formi.
Ženski deo ekipe Mirjana i Slađana, ispričale su nam da je ekspedicija, u organizaciji Planinarsko-alpinističkog kluba „Mosor“ Niš, sa vodičem i organizatorom Vladislavom Cenićem, otišla u Tursku 7. avgusta, a već sutradan su krenuli na uspon do kampa, koji se nalazi na visini od 3.200 metara. Drugog dana imali su aklimatizacioni uspon do kampa na 4.200 metara, odakle su se spustili opet do 3.200.
– Tu smo prenoćili, a ujutru smo se popeli ponovo do kampa na 4.200. Narednog dana, 11. avgusta, krenuli smo na završni uspon. Za tih 900 metara trebalo nam je pet, šest sati. Sa vrha smo sišli do kraja istog dana – opisuje Mirjana Mima Novaković.
Posle kratkog odmora i samo dva dana provedena u turskom gradu Dogubejazit krenuli su put Irana, sa ciljem da osvoje vrh Damavand. Na planinu su krenuli iz prestonice Teherana.
– Malo smo potcenili tu planinu, bilo je teže nego što smo očekivali. Prvi deo uspona, od oko 2.000 metara, bio je do kampa na 4.100. Tu smo prenoćili i ujutru, 18. avgusta, krenuli na završni uspon do 5.610, koji je trajao devet sati – kaže Mima.
I Slađana, koja je do ove ekspedicije imala osvojene vrhove do 3.000 metara, uglavnom one u balkanskom regionu, deli Mirjanino mišljenje.
– Plašili smo se Ararata, ali je bilo baš obrnuto. Mislili smo da smo se dobro pripremili posle ove planine, da smo se dovoljno aklimatizovali, ali teže iskustvo imali smo na Damavandu. Iako ste na toj visini, i dalje je veoma toplo. Sve to mi je pričinjavalo problem, imala sam male glavobolje i mučnine. Možda je falio još jedan dan aklimatizacije. Kratak je bio i odmor između ova dva vrha, koji smo takođe proveli aktivno. Želeli smo što više da vidimo, da se upoznamo sa kulturom i narodom. To nas je sve oduševilo, posebno Iranci, koji su prirodniji, veoma druželjubivi i predusetljivi. Na svakom koraku su nas pozdravljali i govorili reči dobrodošlice. Mada je Ararat za mene lepši, jer ima snega i sam vrh je zbog prirode zanimljiviji. Malo sam strahovala kako ću i da li ću moći 17 dana da budem aktivna. Ali, sve je bilo prelepo, mnogo dešavanja, sve novo i drugačije od dosadašnjih iskustava, tako da nisam mislila na vreme i umor. Ipak, to je ostavilo pomalo traga, svi smo se vratili sa nekoliko kilograma manje – uz osmeh prenosi utisake Slađana, kojoj su ovi vrhovi već dugo bili u željama.
Iako već sanja neke veće vrhove, ipak priznaje da je jedva čekala da se vrati na Kablar. Zato se dan posle povratka popela na našu planinu, da udahne zelenilo i pogleda, možda malo drugačijim očima ono što nam je, kako kaže, na domak ruku i nogu:
– Sve je ovo bilo fantastično iskustvo, ali sada mnogo više cenim bogatstvo koje imamo.
Za Mirjanu je svaka ekspedicija nešto sasvim novo, koja zahteva mnogo odricanja.
– Nije samo cilj hodati do vrha nego i testirati sebe – kako izdržati te uslove, vetar, visinu, hladnoću… I kao i svaki drugi put, cilj mi je bio da pobedim samu sebe. I uspela sam – zaključuje Mirjana.
V. Trtović
PLANINA IZ KNJIGE POSTANJA
Ararat (tur. Ağrı Dağı) je vulkanska kupa pokrivena snegom na severoistoku Turske. Pominje se u „Knjizi postanja“ kao mesto gde se nasukala Nojeva barka posle potopa. I ova planina je stratovulkan, formiran od bujice lave i užarenih stena. Mada se nalazi u Turskoj, Ararat je nacionalni simbol Jermenije, i do 1915. je bio deo jermenske teritorije. U ovoj zemlji, planina se vidi skoro sa svih lokacija, a kao simbol nalazi se u središtu grba Jermenije.
OLIMP PERSIJE
Damavand (staropersijski dūmavant “koji se dimi”), smešten je u gorju Alborz u iranskoj pokrajini Mazandaran. Vrh je velika planinarsko-alpinistička atrakcija, a ima značajno mesto u iranskoj tradiciji, pošto se smatra svetom planinom, odnosno Olimpom Persijanaca. Iako je sam vulkan ugašen, sumporna isparenja pri samom vrhu su gotovo svakodnevna. Alborz (Alburz ili Elbrus, na staropersijskom jeziku “čuvar visina”), a ima istu etimologiju kao i kavkaska planina Elbrus.
