Поводом конзерваторског третмана обављеног на монументалној слици ,,Ускрснуће“ Богића Рисимовића Рисима из 1969. године, која је део његове Спомен-збирке, у среду, 9. марта, отворена је тематска изложба ,,Ускрснуће – Мораћеш сам на ово путовање!“ у Галерији ,,Рисим“. Изложено је укупно осам слика, колекција од седам цртежа и документарна серија фотографија које сведоче о поступку конзервације који је спровела Бојана Дабић. Кустос изложбе је Даниел Микић, аутор каталога Мирјана Рацковић, а пригодним освртом на заснивање Рисимовог легата поставку је отворио директор Уметничке галерије “Надежда Петровић“ Бранко Ћаловић. Изложба ће бити постављена до 7. априла.
– Основа за Легат Богића Рисимовића Рисима (Чачак, 1926 – Београд, 1986) био је поклон породице Уметничкој галерији који је чинило 40 слика, више од 400 цртежа, скица и илустрација и литерарна заоставштина. Уз 16 слика које је Галерија већ поседовала, омогућен је адекватан преглед његовог стваралаштва. Рисимови родитељи су након његове смрти поклонили Граду Чачку 40 слика, међу којима је било и “Ускрснуће“, које у Уметничку галерију, заједно са осталим сликама, стиже 1992. године. Пре непуне три године избор Рисимових слика и цртежа представљен је у Галерији РТС-а у Београду, а прошле године и део његовог опуса који се односи на сценографски рад, као значајан сегмент његовог уметничког стваралаштва – истакао је директор Ћаловић.
Овде ваља подсетити да је Богић Рисимовић поред више значајних друштвених признања, међу њима и „Политикине награде“ за сликарство 1958. године, добио и „Златну арену“ у Пули управо за сценографију филма „Бициклисти“ Пурише Ђорђевића 1960.
ПОТРЕБНА „НОВА ЧИТАЊА“
Ћаловић је указао и на иницијални значај конзерваторског третмана ове слике, иначе, једног од постулата музеолошке заштите културних добара, који је отворио нове приче о једној слици, што је, заправо, потребно и Рисимовом стваралаштву и свим уметницима чији су опуси заокружени. Ту потребу директор Уметничке галерије одређује као „нове погледе и нова читања“ неког дела из различитих аспеката, историјског, социолошког, уметничког, духовног, а у случају Рисимове слике „Ускрснуће“ и медицинског. У складу са захтевима времена и потреби за неговањем младе публике недавно је потписан и Меморандум о сарадњи установа културе и чачанских основних и средњих школа, како би кроз интерактивно едуковање из угла више наставних предмета, млади упознали нашу културну баштину.
– Уметничка галерија и овом изложбом трасира будуће програмске садржаје у правцу активнијег и континуираног укључивања свих учесника из система формалног образовања у културне садржаје и догађаје организоване у нашим установама. На примерима оваквих изложби, ускладићемо активности са школским градивом и недавно потписаним Меморандумом о сарадњи и омогућити јавне часове из биологије, историје, географије, математике – зависно од тематике изложби – истакао је Бранко Ћаловић.
ИСКОРАК УМЕТНИКА У САМОЋУ
Избор слика за ову поставку, по речима кустоса изложбе Даниела Микића, определио је и тематски искорак самог уметника из простора земље у атмосферу, којим се издваја из његовог целокупног опуса. О томе кустос изложбе каже:
– Након завршене рестаурације и конзервације слике „Ускрснуће“ ми смо развили ову тему из богате Рисимове заоставштине и све овде изложене слике су везане за тај елемент, јер те 1968/9. догађа се преломни тренутак у његовом животу. Рисим се окреће од тема које је радио раније, као предела, пејзажа и жанр сцена везаних за Мораву и Чачак, и прелази на атмосферу, заправо, слика нешто потпуно другачије, у богатијем колориту, али бира теме.
На његовм сликама заиста можемо да пронађемо различите елементе, а ми смо се овде определили за нешто јако битно код њега, а то је та усамљеност, туга, може се рећи атмосфера меланхолије. Мислим да би Рисимове слике требало што више анализирати на такав начин – рекао је Микић, а своје виђење бележи:
„Слике и цртежи заступљени на изложби одговарају тематици ,,кретања ка непознатом“. Усамљеност, као и меланхолична атмосфера често су присутни на сликама Богића Рисимовића Рисима. Инспирација и реална визија живота за уметника има снажно утемљење у дидактичком, егзактном, па чак и метафизичком и/или теолошком. Избором колорита, гестуалношћу, благим покретима четкице, прозирношћу композиије, он испитује подручја оностраног, имагинативног са чиме се неминовно човек сусреће. Трагом уметничке визије Рисим се суочава са чињеницом да живот има ,,грешку“ – завршава се смрћу и то га зауставља на великој удаљености од савршеног.“
Поруку коју носи назив изложбе „Мораћеш сам на ово путовање!“ кустос Микић продубљује речима да ће „свако од нас морати сам на то последње путовање, али и током живота сви, ипак, идемо сами.“
ТРАЖИЛИ СУ СЛИКУ, А НЕ СЛИКАРСТВО…
Даниел Микић је говорио и о чудном путовању овог великог платна, које је историчарка уметности Мирјана Рацковић евидентирала и у каталогу изложбе. Наиме, након Награде УЛУС-а коју је Рисим добио 1969. године за рад „Вереници“ у славу партизана Србије, Војномедицинска академија Београд наручује од њега слику репрезентативних димензија на слободну тему.
– Завршена слика била је одбијена са образложењем да је исувише тмурна, меланхолична и не одговара њиховим потребама. Они су ипак, тражили слику, а не сликарство. Вероватнији разлог могао је бити само назив слике „Ускрснуће“ те 1969. године, пошто знамо друштвено-политичку констелацију тог времена. Такав назив није био препоручљив у време наглашеног атеизма.
Исту судбину, исте године, иста слика доживела је и када је требало да буде изложена на Октобарском салону, са образложењем да њене димензије превазилазе капацитете „Цвијете Зузорић“, што свакако није тачно. Рисим повлачи слику и тада се зарекао да више никад неће излагати на „Октобарцу“, како бележи Мима Рацковић. Обећање је одржао. До краја живота у његовом атељеу на Бановом брду над њим је бдило „Ускрснуће“.
Зорица Лешовић Станојевић
КОНЗЕРВАТОРИ СТУДИЈА „ПРОТИНИЦА“
Потреба за конзервацијом слике „Ускрснуће“ појавила се октобра прошле године због напрснућа блинд рама и опасности да буде оштећен сликани део овог монументалног платна.
Поступак конзервације поверен је Бојани Дабић, мастер конзерватору и Студију за конзервацију и рестаурацију уметничких дела „Протиница“.
У том послу јој помаже колегиница Тијана Тошковић и ученици одељења средње Уметничке школе у Чачку, којима је то први сусрет са поступком конзервације оригиналног уметничког дела.
