НЕОПХОДНИ САРАДЊА И ОТВОРЕНИ ДИЈАЛОГ СВИХ АКТЕРА
Незаконита трговина дивљим животињама је међу најбрже растућим организованим криминалом у свету. Поред тога, ове животиње, посебно предатори, све више су угрожене због илегалног тровања. Не страдају само оне, јер у ланцу природе свака карика је од непроцењиве важности за планету, а самим тим и за човека… Сарадњом свих актера, подизањем нивоа знања и уз савремене методе истраге овом еколошком криминалу се може стати на пут. У то су се уверили и учесници Академије за сузбијање злочина над дивљим животињама (Wildlife Crime Academy), која је половином априла одржана у шпанском граду Малаги. Међу 44 оних који су први пут у историји добили сертификате експерата, осморо је из Србије. Један од учесника је и чачански биолог Урош Пантовић, који је у Малаги био представник Фондације за заштиту лешинара (Vulture Conservation Foundation), која је, уз Покрајинску владу Андалузије, организатор Академије.
Како истиче Пантовић, значај ове обуке је и у томе што су је завршили и представници државних институција. Наиме, у Малаги су били представници Покрајинског завода за заштиту природе Србије, Научног института за ветеринараство „Нови Сад“, Катедре за патологију београдског Факултета ветеринарске медицине, Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, и што је посебно важно, из Првог основног јавног тужилашта у Београду.
– Веома је битна мултидисциплинарана сарадња свих релевантних актера у спречавању и откривању еколошког криминала. Нажалост, нису били представници Министарства унутрашњих послова, али у наставку пројекта планирамо посебне курсеве баш за полицију – каже Пантовић.
На Академији су учествовали представници девет европских земаља, пре свега са балканског простора.
– Регионална сарадња и по овом питању је веома важна, јер дивље животиње не познају политичке, нити територијалне границе. То се посебно односи на птице са великим распоном крила, које у потрази за храном прелете стотине километара. Проблем у једној држави може утицати на популацију врсте у неколико околних – објашњава Пантовић пројекте BalkanDetox LIFE и LIFE with Vultures, које је финансијски подржала Европска унија.
Сви учесници прошли су теоријску обуку, која је обухватила теме форезничке психологије, анализе злочина и криминалног профилисања. Део обуке био је и финални испит – вежба у којој су морали да испитају кесе са отпадом како би прикупили информације и направили профиле осумњичених.
– Полицијске методе које у Шпанији, као и другим европским земљама, спроводе специјализоване јединице, веома су напредовале. Последњи курс је био фокусиран на ову област. Наравно, потребно је много улагати да би се брзо дошло до резултата, да се открију узроци и починиоци – каже Урош Пантовић.
Управо захваљујући специјалним јединицама које се баве истраживањем места злочина и правосудним органима, у Андалузији су у последњих 15 година за око 80 одсто смањили илегално тровање дивљих животиња.
– Они су добар пример како се заштита природе може подићи на виши ниво, а самим тим и заштита појединих врста, као што су лешинари, који најчешће и страдају, због природе своје исхране. Сви они који су сада стекли сертификат у Шпанији, убудуће могу обучавати своје колеге – наводи наш саговорник, који се веома дуго бави проучавањем и заштитом птица, пре свега лешинара.
Пантовић сматра да је Србија напредовала у погледу заштите појединих врста и предела. Како каже, недостаје, као и у околним земљама, боља сарадња са државним институцијама, ресорним министарством… Наду улива формирање Јединице за сузбијање еколошког криминала у оквиру Министарства за заштиту животне средине.
– Закони су нам добри, као и стратегије. Али, недостају додатне обуке и више улагања у људство. Потребно је и много више труда у примени закона, као и отворени дијалог, на чему морамо много радити – каже Пантовић, који као добре примере напретка наводи Грчку и Хрватску, али су значајни помаци и у Северној Македонији и Албанији, које имају Акционе планове у борби против тровања дивљих врста.
Када је реч о илегалној трговини дивљим животињама, Пантовић тврди да је то један од облика организованог криминала који је у целом свету у порасту. У Европи се јегуље најчешће илегално лове и продају на црном тржишту у Кини. На нашој граници откривају се шверцоване егзотичне животиње и гмизавци, док се из Србије најчешће нелегално тргује птицама, попут модроврана, пчеларица, неких врста грабљивица, као и шумским корњачама…
В. Т.
Извор: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије
Фото: Антонио Атијенсо Фуерте (Antonio Atienzo Fuerte)
Према речима Уроша Пантовића, у балканским земљама незаконитом тровању су највише изложени предатори, попут вука, лисице, шакала, због штета које могу да направе, пре свега пољопривредницима. Мамци су посути, најчешће, опасним пестицидима, који су и код нас, као и у Европи, законима забрањени, али се илегално увозе.
– У Србији је доста чест случај намерног тровања птица грабљивица – сивог сокола, јастребова, као и других који могу нанети штете голубарима. Неадекватна или прекомерна употреба пестицида је, такође, велика опасност. И мамце за глодаре људи најчешће погрешно постављају на њивама – наводи Пантовић, неке од веома угрожавајућих фактора.
