Однедавно је братство манастира Преображење започело уређење простора поред црквице посвећене Светом Сави на литицама Каблара, познатије као Савина вода. Планирали су да трајније обнове степениште и да уреде велики плато поред светилишта. На самом почетку стазе, која преко Савиних вода иде до врха Каблара, руком исписана порука, да свако, према својој моћи, понесе материјал остављен поред, како би допринели уређењу испоснице. Баш као некада, када је давне 1938. године грађена црквица, и сада се до ње може стићи и донети материјал једино пешке. Али, како кажу монаси, многи људи желе да им помогну, тако да и овај тежак посао представља велику духовну радост.
Сваке године братство Преображења уради понешто на Савињу. Пре свега, редовно се мора поправљати степениште, јер га угрожава водена бујица, киша, снег…
– Ове године предвидели смо да урадимо неколико подзида и попунимо их чврстим материјалом и каменом из самог дворишта испред црквице, да бисмо га целог поравнали. Тако ћемо добити велики плато. Многи су нам се јавили да помогну, па и чланови Планинарског друштва „Каблар“, тако планирамо да и степениште средимо трајније. Без свих ових људи који помажу радом, али и прилозима за материјал, не бисмо много могли сами. Али, хвала Богу, има доста вољних… Упаковали смо песак, цемент и воду, па свак ко крене уз стазу, понесе онолико колико може. Планирамо да на јесен наставимо радове, до тада ћемо износити материјал до испоснице. Намера нам је да идуће године, уместо садашње жичане ограде, подигнемо камени зид, да буде као у свим испосницама, у Студеници, Кареји… Такође, планирамо да урадимо нову капију и клупице… – најављује братство манастира Преображење.
Њихова жеља је да, намерници који дођу до црквице, могу ту да се одморе, а и да народу који дође на службу буде богоугодно и лепо. Братство Преображења, чији је метох Савина вода, врши службу на празник Пренос моштију Светог Саве (19/6. мај), а Света Литургија је сваке младе недеље, почев од Томине недеље, па све до Митровдана, односно, док се због снега и зиме може доћи до црквице. Прва наредна служба је, иначе, већ 13. јуна.
Савина вода, Савина црква, Савина испосница, Савиње – све су то имена која и данас живе у језику Каблараца. Многи кажу да је у самом срцу Каблара, јер је изграђена на кречњачким литицама, а два зида црквице су заправо сводови пећине, у којој је, по предању, боравио Свети Сава као испосник. Када му је понестало воде, помолио се Богу и у стени, поред саме пећине, појавила се мала увала са водом.
– Та вода појављује се и данас на истом месту. Када се покупи тих четири, пет литара, колико је запремина увале, она се за неколико сати опет напуни. Народ каже да, ако је човек грешан, воде неће бити. Такође, верује се да помаже код очних обољења и главобоље, па многи долазе до светилишта да се том водом умију, а неки је и пију – испричао нам је Горан Николић, мештанин Овчар Бање и главни чувар заштићеног подручја Овчарско-кабларске клисуре.
Владика Николај Велимировић, у то време епископ жички, био је велики покретач обнове Овчарско-кабларских манастира и светих места, који чине малу Српску Свету Гору. Он је и подстакао да се и у малој пећини на литицама Каблара изгради црква.
– Изграђена је 1938, а због свих историјских околности освештана је тек 1961. године. Црква није велика, око десет квадратних метара, јер је и простор на коме је грађена мали. Занимљиво је да су у своду пећине, изнад саме цркве, пронађени трагови разнобојног малтера, као остаци фресака. То доказује да су се, и у давно време, на том месту подвизивали монаси, да су пећину, која је била делом и осликана, користили као испосницу – приповеда Николић.
Црква је неколико пута обнављана, а последња велика санација била је 1980. године. И после тога братство Преображења је више пута покретало разне акције. Поред осталог, подигнута је жичана ограда, а главни разлог је био да би свето место заштитили од коза, којих је у једном периоду било много у кабларским селима. Пре десетак година монаси су изнели и два звона, а 2014. обновили су унутрашњост цркве, обложили је материјалом који је штити од воде, када су урађене и нове иконе…
До Савине воде најбрже се стиже планинарском стазом, дугом непун километар, која почиње код ресторана „Дом“. Прва половина пута је блага, шумска стаза, којом су градитељи цркве преносили материјал на коњима. Међутим, преосталих око 500 метара, веома је стрмо, сво у стенама, које понегде чине природне степенице. Тим делом, прича Николић, ниједна товарна животиња ни данас не може да прође.
– Сав материјал за градњу цркве изнели су монаси и верници тај део пута на рукама, на леђима. Владика Николај је у том периоду основао изузетно снажан богомољачки покрет у нашем крају. Велика енергија и верски занос ондашњих људи допринели су да се, за свега неколико година, и у градитељском смислу, догоде права мала чуда у нашем крају. Једно од њих, а можда и највеће, је изградња ове цркве на веома неприступачном терену – казује Николић.
Тај занос и енергија, потврђује братство Преображења, и данас су присутни. Како кажу, благословом Светог Саве дешавају се чуда! И када је реч о снази, вољи, материјалној помоћи коју добијају од народа… Све то чини велику духовну радост и срећу!
В. Т.
Фото: В. Т.
