Na meti voćara, koji ne poštuju propise u vezi sa hemijskom zaštitom biljaka, svakog proleća su pčele. Stradanje pčela u vreme prskanja voća pesticidima, i pored blagovremenih upozorenja pčelara, ponavlja se gotovo svake sezone. Neobrađena zemlja u voćnjacima najčešća je pčelinja ispaša, ističu stručnjaci i objašnjavaju da tu rastu divlja kopriva, maslačak i druge medonosne biljke sa puno polena. Tako se često događa da se pčele otruju na ovim biljkama, koje su se prilikom prskanja voća i same našle na udaru pesticida. Stručnjaci savetuju voćare da voće tretiraju u večernjim satima i tako spreče pomor pčela. Tada je i efikasnost preparata veća, nema vetra, ni isparenja, a pčele su u košnicama.
– Kada je reč o radovima u voćnjaku, svakodnevno se obavlja rezanje voća, a posle rezidbe sledi prskanje. Na terenu već imamo prve rascvetale korove, u voćnjacima mrtva kopriva uveliko cveta. Pčele svaki topao dan, sa temperaturom iznad 12 stepeni, koriste za izlet i za prikupljanje nektara i polena. Sa prviom prolećnim prskanjem doći će do trovanja pčela tamo gde ima ovih korova, ukoliko se tretiranja sprovode u toku dana. Preporučujem voćarima da tretiranja sprovode u večernjim časovima, ili tokom noći, jer nema vetra, ni visokih temperature, a pčele su u košnicama i tada zaštićene u potpunosti. Apelujem na voćare da o tome vode računa, imajući u vidu da su pčele izuzetno značajne i da one oprašuju voćke u 85 odsto slučajeva. Neke sorte voćaka ne bi donosile rod kada ne bi bilo pčela. Na primer, čačanska rana sorta šljive, ili čačanska lepotica su samobesplodne, a to znači da bez pčela ne bi bilo roda. Imamo primere i kod nekih ratarskih i povrtarskih kultura, pa i kod krmnih biljaka, kao što je lucerka – objašnjava profesor dr Svetomir Stamenković, predsednik Udruženja pčelara “Čačak”.
U fazi cvetanja jabuke i kruške često je kišan period, zbog čega su voćari nažalost prinuđeni da ih tretiraju, kako bi ih zaštitili i izbegli ogromnu štetu. Poznato je da se pojedine biljne bolesti ne mogu drugačije suzbiti, osim tretiranjem u fazi cvetanja. U konvencionalnoj proizvodnji primena pesticida je neophodna i ne može se izbeći, kaže profesor i dodaje:
– Ali, primena pesticida ima i štetne posledice, pre svega štetno delovanje na pčelinje zajednice. Znamo kakva je korist od pčela, koja je njihova uloga u oprašivanju i povećanju prinosa voćarskih kultura, kao i da je med veoma značajan u ishrani, odnosno za zdravlje ljudi. Skoro će da cveta xenarika, šljiva, trešnja, višnja, kruška, jabuka i upravo u tom periodu se javljaju najveći problemi. Neki preparati nisu otrovni, ali ni u tom slučaju ne treba prskati danju, nego u večernjim satima, ili tokom noći, ako za to postoje uslovi. Neophodna je saradnja voćara i pčelara. Voćari moraju da obaveste kada će tretirati voćnjake, kako bi pčelari zatvorili pčele, obezbedili svoje košnice i potrebnu ventilaciju i sprečili prodor pesticida u košnice, a time i uništavanje pčela. Da ne bi došlo do uginuća pčela, neophodno je i da se voćari pridržavaju uputstava. Najveća trovanja pčela izazivaju voćari amateri koji ne čitaju uputstva na pakovanjima pesticida, a svako mora da sadrži i upozorenje da li je određeni preparat otrovan za pčele.
Profesor naglašava da treba apelovati na čitavoj teritoriji Srbije da se o pčelama posebno vodi računa i da se ukaže veći značaj, kao i da podsticaji u narednom periodu budu još veći, jer pčele to zaslužuju:
– Bez pčela nestalo bi čovečanstva, ne bi bilo hrane. Wihov broj se smanjuje u čitavom svetu, ali pčelari treba da preduzmu određene mere i da u pčelarstvo upućuju mlade nezaposlene ljude. Pčelarstvom se mogu baviti i oni koji nemaju zemlju. Od 50 pčelinjih društava tročlana porodica može solidno da živi, ako imamo u vidu da je prosečan prinos od 25 do 35 kilograma meda, i da je cena meda po kilogramu na veliko četiri do pet evra, odnosno šest, sedam evra na malo.
Poslednjih godina država izdvaja značajna sredstva za podsticaj i razvoj pčelarstva, imajući u vidu činjenicu da je Srbija izuzetno povoljno područje za gajenje pčela, jer ima dosta medonosnog bilja. Poznato je da je srpski med izuzetnog kvaliteta i veoma tražen na evropskom i svetskom tržištu.
– Država izdvaja 720 dinara po pčelinjem društvu za registrovane pčelare, a Čačak poslednjih četiri, pet godina takođe opredeljuje značajna sredstva za razvoj pčelarstva u našem gradu. Skupština grada je predvidela da se ove godine izdvajaju sredstva za kupovinu košnica u iznosu od 50 odsto od vrednosti košnice i za nabavku kontejnera, takođe sa 50 odsto sredstava – podseća profesor Stamenković.
Udruženje pčelara “Čačak”, koje postoji od 1895. godine, nastavlja tradiciju predaka, koji su bili veoma uspešni u pčelarstvu, pa i danas ima dobre i kvalitetne pčelare. Udruženje trenutno ima 145 članova, a raduje činjenica da se povećava i broj mladih koji se bave pčelarstvom, kaže profesor.
N. R.
