Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika Srbije (NARNS) nastala je kao rezultat inicijative „Partnerski za obrazovanje“, koju su 2015. godine pokrenuli Fondacija za otvoreno društvo i UNICEF, kako bi se unapredila saradnja škole i porodice. Jedan od klubova roditelja i nastavnika funkcioniše i u našem gradu. Njihov cilj je da ukazuju na probleme i da se oni rešavaju u savremenom društvu, jer postaju sve kompleksniji.
Klub roditelja i nastavnika radi na tome da se profesori i nastavnici približe u nastavnom procesu i da kroz saradnju rešavaju sve što im može delovati kao problem ili je već identiofikovan kao problem. Čačanski klub je već započeo sa realizacijom nekoliko projekata, objašnjava nam Dragan Vujović, jedan od članova Udruženja roditelja i nastavnika u Čačku. Klub sarađuje sa oko 90 odsto vrtića u Čačku i četiri škole. Naravno, potrebno je da se uključi još više obrazovnih ustanova, kako bi efekti bili vidljiviji.
Mi smo prisustvovali realizaciji jednog od projekata u vrtiću „Gimnazion“, gde su gostovali vaspitači iz Subotice, koji su čačanskim mališanima objašnjavali o životu, navikama i kulturi njihovih vršnjaka iz Subotice.
-Želimo da decu upoznamo sa multikultularnošću, a cilj nam je da i mališani, ali i njihovi roditelji, prihvataju kulturološke razlike. Zbog epidemiološke situacije, ovoga puta je održano samo predavanje – objašnjava Dragan. Prava realizacija ovog projekta bila je pre dve godine, kada su se trećaci Osnovne škole „Ratko Mitrović“ upoznavali, prvo teorijski, sa kulturom Novog Pazara, a kasnije tamo i otišli i proveli neko vreme sa svojim vršnjacima.
I Ministarvo prosvete je prepoznalo ovu vrstu dobre prakse, tako da NARS ima sa Ministarstvom memorandum o saradnji, ali i njihovu preporuku da se u što većem broju škola osnuju klubovi roditelja. Za sada, oni postoje u 13 gradova u Srbiji. Pored roditelja i nastavnika, okupljaju i sva strukovna udruženja, kao što su vaspitači, učitelji, pedagozi…
Zbog epidemiloške situacije, neki već započeti projekti Kluba roditelja i nastavnika u Čačku, morali su se završavati onlajn, što je, kako kaže Dragan, mapiralo i nove probleme, odnosno uticalo da se razmišlja i o internet podršci deci i roditeljima.
-Jedan od projekata je i medijska pismenost, koja nam je svima bolna tačka. Imamo sertifikovane predavače, koji pohađaju radionice i koji će kasnije obučiti roditelje kako da razlikuju lažne od pravih vesti. Kako da odabiraju izvore informisanja, prepoznaju relevantne medije u moru netačnih informacija i tako pomognu i sebi i svojoj deci – objašnjava Dragan. Ističe da su u Čačku najponosniji na projekat koji se odnosio na upoznavanje roditelja o izazovima i opasnostima koji vrebaju na internetu, kroz koji je prošlo više od 450 polaznika, i on je još uvek u toku. Jedan od projekata je i „Pozitivno roditeljstvo“, koji se odnosi na razvijanje nenasilnog ponašanja u porodici, pre svega u vrlo mladim porodicama.
Najveći im je izazov, kako nam Dragan objašnjava, rešiti probleme tranzicije iz predškolskog u školu, perioda koji je i za roditeje i za decu veoma zahtevan, ali i stresan. Za sada imaju ideja i mogućih rešenja, ali birokratski još uvek nije moguće realizovati ovaj projekat, iako je on prema Draganovom mišljenju jedan od najznačajnijih.
-Ova vrsta tranzicije vrlo je kompleksna, u teoriji jedno, ali u praksi drugo. Želeli smo da pokažemo kako realno primeniti ono što je teorijski prihvaćeno. Tačno smo mapirali probleme, bilo je 30 učitelja, 30 vaspitača i 30 roditelja koji su govorili šta su najveći problemi. Došli smo do zaključaka šta bi bilo najpametnije uraditi, da se alarmiraju škole, ali i lokalne samouprave…. Mi, konkretno, smo osmislili da deca iz vrtića koji su pored škola, u koje se podrazumeva da će ta deca ići, u predškolskom periodu provedu pet dana u toj školi. Da baš budu u direktnom kontaktu sa učiteljima. Takođe smo predlagali da se „dečiji dosije“ iz vrtića prebaci u škole, jer bi na taj način učitelji bili donekle upoznati sa decom koja im dolaze – objašnjava Dragan. Ovaj projekat nije zaživeo, ali svi roditelji koji prolaze kroz ovaj period daju punu podršku Klubu da se on realizuje. Jer, pogotovo ove godine, suočeni sa epidemijom, a u ovom trenutku i pitanjem do kada će deca sedeti u klupama, roditelji su nesigurni, ne znaju možda na pravi način da usmere svoju decu… Otežana je komunikacija i sa školskim kadrom. Baš sada velika saradnja škola i vrtića, uz prevashodno prisustvo roditelja bila je neophodna.
I. M.
