Основна школа „Степа Степановић“ у Горњој Горевници ове године прославила је 105. година постојања, што је сврстава у ред најстаријих образовних установа у нашем граду. Ова школа поноси се многим бившим ученицима који су постали добри и вредни људи, бројним наградама и признањима које су њени ученици и наставници добили, али и идејама које су утемељиле нове генерације. Одлуком Савета родитеља, а уз подршку Ученичког парламента и директорке школе Лоле Ђачић, ученици ове школе однедавно носе јединствене униформе са амблемом славног Степе Степановића, по коме ова образовна установа носи име.
– Примарни циљ ношења униформи јесте да сви буду једнаки у изгледу, да буду равноправни и да оно што је скривено унутра, дође до изражаја и буде у првом плану. То је идеја о заједништву, припадности, прошлости, славном Степином имену. Да бисмо сијали, треба да се држимо старих идеја у новом руху – рекла је Александра Јовановић, наставница српског језика и књижевности.
У одрастање и васпитавање деце веома је важна укљученост свих страна, како родитеља, тако и учитеља и наставника.
– Мислим да је могуће одржати овакве идеје, када имате добру комуникацију, када сте отворени као институција према локалној заједници. Сви учествујемо у томе, и мештани и родитељи и наставни кадар и ваннаставни кадар. Дивно је када се људи разумеју и из тога се увек рађају добре идеје. Када постоје различита мишљења то је богатство и то уме да буде конструктивно и може довести до нечег доброг. Ученици су сами бирали своје моделе, сада носе оно што су одабрали – рекла је Јовановић.
Према речима школског педагога Марије Лазовић, увођење униформи би могло да допринесе превазилажењу неких проблема садашњег тренутка.
– Увек сам за оно добро, старо. Многи од нас су одрасли у времену када су униформе било обавезне, када се према томе распознавало ко је ученик, ко је учитељ, ко је родитељ. Није ово ништа ново, ово је покушај да задржимо најбоље из традиције иако живимо у модерном времену, које је изазов за многе од нас, посебно за генерације које су навикле на други начин живота – рекла је Марија Лазовић, педагог.
Како је истакла, иако је данас много тога деци привлачније од школе, само заједничким идејама ученицима можемо скренути пажњу на праве вредности које треба да одликују ђака једне школе.
– Деца су сада у ситуацији да све могу сама да сагледају, све им је дозвољено и приступачно. Требало би да уз помоћ породице и школе могу да одаберу свој пут, да одаберу начин свог реаговања, да то буде смирено, са разумевањем, да одговара њиховој природи, бићу, њиховим интересовањима. Ми смо образовно-васпитна установа и деца су ово добро прихватила, али бих волела да се не задржи само на томе, јер ученик има и своја права, али и обавезе. Много садржаја је данас надрасло школу и то је деци привлачно. Могуће је спојити најбоље из традиције и добро из времена које долази, ту би требало наћи праву меру – рекла је Лазовић.
Ученици из четири села, Горње Горевнице, Милићеваца, Вранића и Миоковаца свакога дана долазе у школу у истим тегет боди мајицама са амблемом славног Степе Степановића. Порука коју шаљу сви исто обучени, без обзира на материјално стање или укус, порука једнакости.
– Драго ми је што смо добили униформе, срећан сам што се по томе издвајамо од других – рекао је Павле Андрић.
– Када смо чули да ћемо добити униформе нисмо нешто претерано били заинтересовани за то, али сада смо схватили да се издвајамо од других школа и да ћемо тако постати и познати – рекла је кроз смех Љубица Кораксић, ученица седмог разреда и додала да више нема задиркивања међу децом због тога да ли неко има новца или нема и како се облачи, сада, једни другима не причамо ништа иза леђа.
– Срећан сам што смо добили униформе, када носимо иста одела нико никоме не може да се руга, јер смо сви исти, сви смо једнаки – рекао је Томислав Крџић.
Ова сеоска школа својим примером показала је да помало заборављене идеје и навике наших предака и данас могу живети, али и да су другарство, љубав и поштовање увек у моди. Насмејани, једнаки, срећни и спремни за нове изазове који их очекују, ученици Основне школе „Степа Степановић” свесни су своје посебности и радују се што су својим вршњацима добар пример.
Виолета Јовичић
