Петар Срнић, велики добротвор рођен на Петровдан, 12. јула 1934. у чачанском селу Остра, преминуо је 11. јануара у Београду. Прошле године на Сретење одликован је Златном медаљом за изузетне заслуге у хуманитарном раду, несебичну помоћ и доброчинство. Овај велики Господин је 2009. године три породична стана у Београду тестаментом завештао Београдском универзитету, од чега су стипендирани бројни надарени студенти, пре свега из Моравичког округа.
Срнић је много тога оставио и учинио и за свој завичај. После пожара 1996. године обезбедио је средства за потпуно реновирање објекта Дома културе, у коме је била смештена здравствена амбуланта. Захваљујући његовом ангажовању комплетно опремање амбуланте помогле су и амбасаде Норвешке и Холандије. Један је од највећих приложника за изградњу Храма Свете Петке у родној Остри, помогао је реновирање водоводне мреже, асфалтирање путева…
Све што је стварао и стекао за скоро шест деценија рада, у договору са својом супругом Паулином, која је преминула 2008. године и ћерком Светланом, оставио је, заправо, младим нараштајима.
– Могли смо имовину завештати и некој болници или некоме другоме да помогнемо, али сматрам да је најбоља помоћ свом отачеству улагање у младе, њихово знање и образовање. Од изнајмљивања станова годишње се може стипедирати 20 студената. Универзитет ће располагати нашом имовином после наше смрти – испричао нам је господин Срнић те давне 2009. када је своју велику библиотеку поклонио делом сеоској школи у којој је учио, а делом Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис“.
Остаће упамћен и у породици Влајковић из села Ставе код Ваљева. Наиме, месечном стипендијом је помагао и студирање ваљевских тројки из ове породице, две сестре и брата.
Петар Срнић је из Остре отишао са 11 година у Београд, где је касније завршио факултет. Прво је радио у Фабрици мотора Раковица, затим као директор ИП „Привредно-финансиски водич“, а потом је имао и сопствено издавачко предузеће. Никада није заборавио своје земљаке код којих је радо долазио, и након што је продао викендицу и имање у свом родном селу, а сав новац даривао за изградњу цркве у Остри.
Своје задужбинарство и доброчинство никада није истицао, већ је увек говорио да воли људе и да се радује успеху свакога. Сматрао је да на овај начин најбоље показује своје родољубље и хуманост. Желео је само да његов пример следе и други…
Петар Срнић биће сахрањен сутра, 14. јануара, у Београду.
В.Т.
Фото: Архива В. Т.
