ЧАЧАНСКА УМЕТНИЦА ЗМАЈА ОСЛИКАЛА ВЕЛИКИ МУРАЛ НА ШКОЛИ У СРЕМСКОМ СЕЛУ НИКИНЦИ
Мурал као street art, углавном, везују за урбани простор. Оних урађених на професионалан начин веома мало је у сеоским срединама у Србији. Овај стереотип недавно је разбијен у сремском селу Никинци, близу Руме. Две раздрагане, несташне веверице нашле су се на муралу познате регионалне муралисткиње и илустраторке, Чачанке Маје Стојановић Змаје. Осликала га је на зиду ОШ „Бранко Радичевић“ и то је први велики мурал на школи у сеоској средини у Сремском округу. Идеја је потекла од Вање Ратковић, ПР менаџерке Фестивала ДУК у Чачку, иначе, родом из тог села. Њену идеју са одушевљењем је прихватила директорица школе Мирјана Јанкелић, а Змају није требало много наговарати.
– Овај мурал је за мене посебан из више разлога, јер иако сам их урадила око 20, по први пут сам имала прилику да осликам зид у Војводини, и први на селу. Одушевљена сам Никинцима, природом, људима, самом школом која је веома очувана… Иначе, село много више волим од великих градова, јер сам често у маминој родној Доњој Трепчи, па ме све то носталгично враћа у детињство. За овај мурал изабрала сам веверице, јер су оне „несташне“ и пуне енергије, баш као и деца у том ђачком периоду. Овим радом желела сам да допринесем локалној заједници и да инспиришем децу да верују у моћ уметности и креативности. Уметност не треба да буде привилегија великих градова, већ да буде доступна свима, без обзира где живе – сматра Змаја, која је одмах после Никинаца била учесник „Outhide“ фестивала у Зајечару, са којим ДУК-овци дуго сарађују.
Да би урадила мурал дужине 7,30 метара, а висине скоро шест метара, у Никинцима је провела четири дана. И овај мурал носи Змајин печат, будући да су јој и на илустрацијама бајколике животиње „главни јунаци“. Уосталом, како и сама каже, њена „публика“ су деца и сви они који су сачували дете у себи. Уживала је у сликању, јер су се у селу потрудили да јој пруже одличне услове.
Директорица школе и коорганизаторка акције Мирјана Јанкелић рекла је да су веома поносни што је школа добила овако значајан уметнички рад.
– Мурал није само украс, он је и симбол заједништва, културе и инспирација за нашу децу и за све нас који радимо у њој. Верујемо да ће овај мурал мотивисати наше ученике да развијају своју креативност и да ће допринети стварању пријатнијег окружења за учење. Захваљујемо Маји Стојановић Змаји што је својом уметношћу оплеменила нашу школу, село и наше животе – изјавила је директорица Мирјана Јанкелић.
Вања Ратковић и њен брат су ишли у школу у Никинцима, као и њихови родитељи, па чак и њихова бака. Она са поносом каже да је зграда на којој је Змаја урадила мурал изграђена 1926. године, а да школа у овом селу постоји више од два века! Иако сада живи у Београду, користи сваки слободан тренутак да оде у родно село, у чијем зеленилу проналази мир и тишину. Већ дуже време планирала је да покрене акцију чишћења у селу. Пролетос је то и остварила, у чему су јој велику помоћ пружили ђаци, директорица и наставници школе, а прикључили су се и неки мештани.
– Онда се родила и идеја о муралу, а инспирација ми је био баш Чачак и ДУК, јер сам од прошле године део овог фестивала, у оквиру ког је од 2015. до данас осликано више од 100 мурала. Вођена тим примером, да се ван великих градова могу реализовати уметнички пројекти због којих долазе светски муралисти и да се на тај начин може анимирати цела заједница, позвала сам Змају у Никинце. Када је радила мурал већ је почео распуст, али су деца долазила да је гледају, била су одушевљена. Неки су, попут тројице браће, били инспирисани њеним радом, па смо направили и „малу сликарску колонију“. Њен мурал је, заиста, импресиван и леп, буди неку топлину и враћа ме у детињство, јер су карактери животиња са огромним очима налик бајкама – рекла је Вања Ратковић, напомињући да су сва средства за израду мурала у Никинцима прикупљена донацијама.
Нада се да је ово само почетак многих других иницијатива у селу. Планирано је да јесенас на истој школи буду осликана још два мурала, које ће радити Ирена Јевтовић, такође из Чачка, и Марија Видовић Марв из Београда, која је ове године била једна од уметница на ДУК фестивалу.
В. Т.
Фото: Немања Бајић
ШКОЛЕ УКРАСИТИ МУРАЛИМА
Маја Стојановић Змаја рођена је у Торонту 1996. године. Првих 12 година живота је провела у Канади, након чега се са породицом преселила у Чачак, где је завршила Гимназију. Дипломирала је 2019. на Универзитету у Сијетлу, у Сједињеним Америчким Државама, где је добила звање интердисциплинарне уметнице. После факултета вратила се у Чачак. Чланица је Удружења визуелних уметника Чачка, а део је и организационог тима ДУК фестивала. Написала је и илустровала књигу „Код нас се каже… / We tend to say…”. Поред тога, осликала је бројне мурале у многим градовима. Већ следећег месеца путује у Хрватску на још један фестивал, а затим у Немачку и Швајцарску…
– Када смо прошле године осликали ОШ „Вук Караџић“, помислила сам како би било лепо исто урадити и на другим школама. Све имају велике, а празне зидове, који просто маме… Ово је, уједно, позив да нам се јаве из школа да реализујемо ту идеју. Исто може да се уради и на зградама сеоских школа – каже Маја Стојановић Змаја.
