Umetnost je kažu kultura, koje često nismo ni svesni, iako ona predstavlja našu povezanost sa okruženjem i prirodom. Sposobnost da opažamo lepotu i da je oblikujemo svojim mislima i osećanjima, pruža poseban smisao životu. Upravo ta sposobnost zapažanja, ovih dana, jesenjih plodova i boja, izvor su radosti, harmonije i kreacije za Julijanu Protić.
Iako je po struci modni dizajner, Julijana Protić se ovim pozivom nikada nije bavila, već umetnošću, i to najviše muzikom, oko dve decenije. Svojevremeno je pisala pesme i uživala u apstraktnom slikarstvu. Spletom životnih okolnosti, pre sedam godina se preselila iz centra grada u Mrčajevce. Dane liturgijskog života ispunjava duhovnom muzikom koju povremeno peva u pevnici i izradom dekorativnih aranžmana, čime je i privukla našu pažnju, na nedavno održanom Sajmu “ Kreacija i rukotvorina”.
– U selu ubiram plodove svog rada, dišem svež vazduh i nisam uvek u “gužvi”. Naprotiv, imam vremena za sve, za razne oblike umetnosti, koja je zaista moj život. Nedostaje mi muzika, ali treba znati kada se povući. Kada sam odlučila da prestanem da se bavim pevanjem karijeru sam završila repertoarom koji najviše volim, a to su ozvučena akustika, zabavna, rok, xez, strana muzika. Naravno, sarađivala sam sa mnogim bendovima, radila programske svirke i veselja, čak sam svojevremeno imala i svoj sastav… Volim novu, seosku sredinu, a u periodu adaptacije na nove ljude i običaje pomogla mi je priroda, posebno vreme provedeno u uređivanju dvorišta, negovanju cvećnja i biljaka. Nov način života me je inspirisao da počnem da pravim ukrasne aranžmane – priča Julijana Protić, zahvaljujući Narodnom muzeju i Udruženju “Naše drvo” što su joj omogućili da svoje radove izloži na Sajmu rukotvorina.
Inače, naša sagovornica pravi hotelske, novogodišnje i božićne aranžmane koji se najviše i prodaju. Kao repro materijal koristi sve što gaji u dvorištu ili nalazi u prirodi. U uzgajanju biljaka uživa do kasnih jesenjih dana, kada se posvećuje pravljenju aranžmana i prodaji, odnosno, ponudi i plasiranju u specijalizovanim prodavnicama.
– Dosta aranžmana imam i u svojoj kući. Svi ukrasi su ručno urađeni, materijal za rad uzimam iz prirode i obrađujem. Ponekad kupujem neke elemente, uglavnom figure jelena za novogodišnje aranžmane. Od materijala najčešće koristim drvo, ali obrađujem i različite trave. Biljke koje gajim i kasnije koristim za aranžmane su: čičoka, katalpa, pampas trava, tekoma, bambus, obična i kovrxava vrba, rogoz, ukrasne trske, stablo kukuruza i suncokreta, ricinus, ali i sve vrste orašastih plodova. Takođe koristim beton, gips, glinu, žicu, kamen i staklo. Radim u kućnoj radionici, imam svoju bušilicu, brusilicu, koristim male alate. Puno je prašine, ali to mi ne smeta, jer je posao veoma kreativan – sa vedrim osmehom priča Julijana Protić.
Pored biljaka za pravljenje ukrasa, ona gaji i organsko povrće, a sve to zahteva puno vremena, posvećenosti i rada:
– U ovom periodu počinje rezidba bilja, priprema za pravljenje aranžmana. Ali, najvažnije je da imam vremena za sve, za baštu, dvorište, hobi i razne oblike umetnosti i, naravno, da se maksimalno posvetim detetu.
Velika radost za nju su i heklani nakit i vez, koje poredi opčinjenošću muzikom, a liturgijski život je probudio i želju da se bavi crkvenim vezom.
– Da može od toga da se živi, bavila bih se time. To su sve plemeniti, lepi ručni radovi. Ipak, kasno sam shvatila da sam pogrešila profesiju, najviše me raduju deca, posebno me zanima dečija psihologija – kaže Julijana Protić, koja je nedavno počela da radi kao lični pratilac deteta sa posebnim potrebama u Školi za osnovno i srednje obrazovanje “1. novembar”.
Onima koji još uvek nisu pronašli smisao života, poručuje da danas jeste najbitnije imati siguran posao, ali da je važno i uživati u svakom danu koji nam život donosi:
– I ja sam, kao i svi, imala probleme, uspone i padove. Ipak, u svemu sam tražila dobro. Razlog da budem zahvalna. Nije važno ko smo i šta imamo, već da li smo srećni. Upravo zbog toga ljudi ne bi smeli da guše svoju kreativnost. Uprkos svemu moraju da pronađu način, da se bave onim što ih čini srećnom osobom. Inače, neće videti ono što im je dato. Radost života.
N. R.
RADOST ŽIVOTA
Najveća radost Julijaninog života je desetogodišnja ćerka Milica, koja je takođe svestrana, a posebno je talentovana za crtanje i muziku. Ali, za koji će se vid umetnosti opredeliti odlučiće slušajući sebe, svoje srce i um, kaže naša sagovornica:
– Želim da je pravilno usmerim, ka pravim vrednostima, ali Milica sama treba da pronađe svoj umetnički put. Slušajući samo svoje srce i um. Ove godine je dobila i diplomu “Moravska povelja” za osvojeno treće mesto za pesmu “Hvala”.
