Znatno umanjen rod na otvorenom, ove godine jedino dobar krompir. Opala i potražnja za voćem, povrćem i prerađevinama. Hipermarketi gutaju manje proizvođače turšije, kiselih krastavčića, džemova…
Prvi put posle 13 godina, u Zablaću se prvog vikenda u septembru nisu okupili poljoprivrednici, prerađivači voća i povrća, kupci i oni koji nikako nisu najmanje važni – posetioci. ”Koronarno” leto sprečilo je tradicionalne ”Plodove zapadnog Pomoravlja”. Zato su pre sedam dana u porti crve Arhangela Gavrila, na mestu na kome su pretghodnih godina bile najveće gužve u pešačkom saobraćaju, vladali mir i tišina. Susret sa kupcima, malim i velikim potrošačima, nedostatak novih poslovnih prilika, nije jedina muka koja je pogodila poljoprivredne proizvođače i prerađivače hrane.
– Podbacio je rod paprike. Ako je rodila, onda je vrhunskog kvaliteta, a takva će joj biti i cena – nagoveštava Snežana Marković Đurović, predsednica Organizacionog odbora ”Plodova zapadnog Pomoravlja” i diplomirani agronom Centra za razvoj sela u Zablaću.
Osim paprike, slab je i rod paradajza, svog povrća, osim krompira.
– Loša godina je upečatljiva i po rodu šljive. Ne znamo da se nekada dogodilo da toliko opada, na zemlji je prezrela, a na granama zelena. Mnoge sušare šljiva su ove godine radile samo dan, dva. Neke nijedan. Paprika, paradajz, sve što je uzgajano na otvorenom, loše je rodilo – navodi Cane Jovanović, član Organizacionog odbora ”Plodova” i vlasnik porodičnog preduzeća za preradu voća i povrća ”Polo”.
Iako je ostavila veliki trag, pandemija korone nije jedini uzrok slabog roda. Rod su sasekle i velike vremenske oscilacije…
– Kada je započeta setva, bio je policijski čas. Taman smo se organizovali, onda su usledile obilne padavine. Maj, jun, jul, avgust, svi mesesci su bili kišoviti. Posle kiša, bili su topli dani, a noći hladne. Takvi vremenski uslovi su pogodovali raznim bolestima i prevashodno uticali na slab rod paprike. Poljoprivrednici su morali maksimalno da štite rod. Pandemija korona virusa uzdrmala je turističku sezonu. Manja je potražnja za hranom i prerađevinama. Naši proizvođači su dosta izvozili u Crnu Goru, u kojoj je, takođe, turizam pogođen. Nadamo se boljim danima, ne samo da se epidemija stiša, već da povratimo izvoz poljoprivrednih proizvoda – kaže Snežana Marković Đurović.
MAMAC ARTIKLI
Veliki hipermarketi gurnuli su u zapećak mnoge proizvođače i prerađivače hrane. Kako objašnjava Cane Jovanović, privlače kupce niskim cenama, a zimnica, na primer, samo je delić njihove ponude.
– Dolaskom i razvojem velikih trgovinskih lanaca, pojavili su se mamac artikli. Cene su snižene, razumljivo, kupci hoće da prođu jeftinije, a mi, manji proizvođači, upadamo u ozbiljne probleme. Mnogima od nas je prerada voća i povrća noseća delatnost, okosniica proizvodnje. Velike trgovine imaju mnogo artikala u ponudi. Mogu lakše da se izvade, ali mi dospevamo u nezavidan položaj – upozorava Jovanović. Pad turizma, manje slavlja, zatvaranje studentskih i đačkih menzi – dodatno su ugrozili prerađivače voća i povrća. Pravljenje zimnice je tek počelo, slaba godina, i zato će tek za nekoliko meseci manji proizvođači prerađene hrane moći da saberu šta do naredne sezone mogu da ponude potrošačima.
KUPUJMO DOMAĆE!
Godinama nas mole i privrednici i poljoprivrednici da kupujemo domaće proizvode, posebno hranu proizvedenu na našem podneblju. Spas od velikih koji gutaju male, vide i u organizovanoj poljoprivrednoj proizvodnji.
– Nismo do sada uspeli, iako je bilo raznih subvencija. Ili proizvedemo malo i nema dovoljno, ili previše, pa bacamo! Trebalo bi da znamo koliko čega da uzgajamo i preradimo – napominje Jovanović.
Na prethodnim ”Plodovima zapadnog Pomoravlja” organizovani su sajmovi poljoprivredne mehanizacije, takmičenja u spremanju sataraša i pečenju prasadi i jagnjadi, kulturno-umetnički programi, sportske aktivnosti. Ove godine je trebalo da bude održan i drugi Festival kućnog pivarstva.
