ПРЕДСТАВЉАМО СОРТЕ ШЉИВА ЧАЧАНСКОГ ИНСТИТУТА ЗА ВОЋАРСТВО
Шљива је у Србији од давнина на првом месту у воћњацима. Зато и не чуди чињеница да је ова воћка била и остала у центру пажње и стручњака чачанског Института за воћарство. Новим сортама шљиве, а за сада их је укупно 18, оплемењивачи су „покрили“ све потребе, од стоних до оних за ракију, сушење, компоте, џемове…
Многе сорте лако су нашле свој пут до воћњака, где су најбоље и доказале квалитет и већ стекле епитет „домаћих“, попут чачанске лепотице, чачанске родне, чачанске најбоље… За друге је потребно време. И за њих постоји интересовање воћара, али и својеврсних „колекционара“, који воле разноврсност и редовно прате новине у сортименту. О неким сортама, које нису међу најтраженијим, али имају своје квалитете, разговарали смо са др Небојшом Милошевићем, руководиоцем Одељења за помологију и оплемењивање воћака у чачанском Институту за воћарство.
БОРАНКА ПРВА УБРАНА СА ГРАНЕ
Међу првим шљивама које се са гране могу зреле убрати управо су боранке. Ово је најранија сорта чачанског Института за воћарство, сазрева већ крајем јуна и почетком јула. Родитељи су јој калифорнијска плава (California Blue) и рут герштетер (Ruth Gerstetter). Оплемењивачи су др Добривоје Огашановић, мр Радунка Плазинић, проф. др Светомир Стаменковић и мр Владан Милинковић. Званично је призната 2004. године.
Пошто прва стиже на тржиште, боранка може да постигне добру цену. Препоручује се гајење ближе већим потрошачким центрима, туристичким местима, где може брзо да се прода. У супротном, нема алтернативу, јер се не може дуго чувати, а као и све ране сорте, није погодна за прераду. Због ових одлика домаћи воћари је избегавају, али стручњаци сматрају да је добра као пратећа сорта. Као и оба родитеља и она има округласто-издужени плод, који је средње крупан. Појединих година, када слабије роди, плод може да буде веома крупан. Мезокарп је жуте боје, слатко-накиселог укуса.
– Квалитет је задовољавајући за сорту која сазрева у том периоду. Највећи недостатак је нередовна родност. Средњег је нивоа самооплодности и толерантна је на шарку шљиве – каже др Милошевић.
Боранка је из прве серије сорти шљиве које су оплемењивачи произвели још 1964. Победу су, ипак, однеле оне са епитетом чачанска – лепотица, родна, најбоља, које су и много раније званично признате. Воћари се најчешће задовољавају са по неколико стабала боранке у засадима.
ТИМОЧАНКА КРУПНИХ И АРОМАТИЧНИХ ПЛОДОВА
Створена је из укрштања стенлеја и калифорнијске плаве, која се често користила у оплемењивању, јер доста својих особина преноси на потомке. Од ње је тимочанка наследила крупан плод, ситну коштицу… Баш као и боранка, и тимочанка је из прве серије сорти шљиве насталих у Институту, која је призната 2004. године. Оплемењивачи су др Добривоје Огашановић, др Влајисав Папић, мр Радунка Плазинић и проф. др Милојко Ранковић.
Сазрева у првој декади августа и користи се највише за јело у свежем стању. Карактерише је веома крупан плод, просечне тежине око 50 грама, а неки плодови могу да достигну и до 80 грама. Међутим, и код ње је родност нередовна.
– Поред крупноће, предност је што сазрева одмах после чачанске лепотице, пет до седам дана касније. Квалитет плода је веома добар, мезокарп је светложуте до ћилибарне боје, веома укусан и ароматичан. Али, округласт облик плода није атрактиван за домаће, па ни за тржиште земаља у окружењу, као ни за Русију и централну Европу, где купци воле углавном издужену шљиву. Све то ограничава веће ширење тимочанке у производњи – објашњава др Милошевић.
ПОЗНА ПЛАВА ПРВА НАША ЗАШТИЋЕНА СОРТА У ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
Према подацима Института за воћарство, ова сорте је створена 1980, самоопрашивањем чачанске најбоље. Оплемењивачи су др Добривоје Огашановић, проф. др Слободан Миленковић, др Светлана А. Пауновић и др Радосав Церовић, а призната је 2008. године.
Зри у септембру, а веома често плодови се могу одржати на гранама до почетка првих јесењих мразева. Дуго је била најпознија сорта створена у Институту за воћарство. Сада, касније од ње стижу петра и дивна. Према речима др Милошевића, позна плава има одличан квалитет плода, што је и логично јер успе да „накупи“ много сунца. Толерантна је на вирус шарке шљиве, само лишће показује благе симптоме.
– То је наша прва заштићена сорта на територији Европске уније. У Немачкој, где је одавно присутна у огледним засадима, показивала је веома добре резултате, боље је рађала него код нас, јер је искуство показало да јој више погодују хладнији климатски услови. Њен највећи проблем је родност, јер, као и чачанска рана, има веома кратак ефективни период полинације, односно веома је кратко време када је тучак спреман да прими полен и да дође до оплођења. То значи да мора да се поклопи присуство сорте опрашивача и временски услови у време цветања. Пожељно је да у засаду буде што већи број сорти, јер су бољи резултати опрашивања. У годинама када прероди, може да остане веома ситна. Због свега тога, препоручујемо ограниченије гајење – истиче др Милошевић, који признаје да је позна плава, и због плодова изузетног квалитета, једна од његових фаворита.
Важно је рећи и да плодови ове сорте добро подносе транспорт и манипулацију и дуго се могу чувати у стандардним хладњачама, што је значајно јер се свежи плодови могу наћи на тржишту и ван сезоне, чиме се постиже већа цена.
ЧАЧАНСКА РАНА И ДАНАС НА „ЛИСТИ ПЕТ“ НАЈТРАЖЕНИЈИХ
Када се заплаве пијачне тезге у првој декади јула, на њима је углавном чачанска рана. Због тога често постиже добру цену, чак и дупло већу у односу на касније сорте. Припада „генерацији“ 1975, односно из групе је првих признатих сорти Института за воћарство. Баш као и њене врснице, чачанска лепотица и чачанска најбоља, створена је укрштањем вангенхајмове (Wangenheims Frühzwetsche) и пожегаче. Оплемењивачи су проф. др Станиша A. Пауновић, др Милисав Гавриловић и проф. др Петар Мишић.
Све до признавања боранке, била најранија чачанска сорта. Плодови су изузетно крупни, просечна тежина им је 60-70 грама, а спорадично могу достићи чак и до 100 грама. Веома је сочна, слатка и ароматична. Због свих ових особина плода, као и због раног сазревања, и даље је на „листи пет“, односно саднице ове сорте су најтраженије после чачанске лепотице, чачачанске родне, стенлеја и наде.
– Чачанска рана је интересантна за тржиште, посебно руско, јер је веома крупна и доброг квалитета за тај период зрења. Зато су се многи одлучивали да подигну нове засаде ове сорте. Али и она је веома захтевна, јер има исти проблем полинације као и позна плава, па на неким локалитетима рађа одлично, док на другим много лошије – наводи др Милошевић.
Плодови убрани у фази технолошке зрелости добро подносе транспорт. Стручњаци, ипак, не препоручују чачанску рану за доминантну сорту у засаду, јер је њена родност велики ризик. Поред тога, уколико се не прода у свежем стању, није много погодна за прераду.
ЗЛАТКА ИЗУЗЕТНА ЗА СЛАТКО И КОМПОТ
Ово је једина жута сорта настала у чачанском Институту за воћарство. Створена је из укрштања америчке Large Sugar Prune и бугарске аутохтоне сорте Zolta Boutilcovidna. Оплемењивачи су др Добривоје Огашановић, проф. др Слободан Миленковић и др Светлана A. Пауновић. Призната је 2008. године.
Стручњаци истичу њену потпуну отпорност на вирус шарке у засаду, што је наследила од свог бугарског родитеља. Ова особина златку чини веома занимљивом за оплемењивање и стварање нових сорти. Важи за стону сорту, али због атрактивне златно-жуте боје покожице, интересантна и за добијање производа у којима долази до изражаја изглед целог плода, као што су компот, слатко, а због слаткоће и за џемове… Плод је елиптичног облика, ситан до средње крупан, просечне масе 30 грама. Према мишљењу многих, као и позна плава, златка подсећа на чачанску родну.
– Зри од средине августа и одличног је квалитета. Када смо пре две године имали у гостима делегацију расадничара из Немачке, пробали су многе наше сорте у засаду, али су углавном златки дали највише похвала за квалитет и укус плода – каже др Милошевић.
Златка поседује велики потенцијал родности, па је неопходна редовна резидба да би се избегла појава алтернативне родности.
В. Т.
