ИСТРАЈНИ ЧУВАРИ ТРАДИЦЕЈЕ
Осим по крајпуташима и трубачима, Драгачево је данас познато и по вредним самоуким сликарима и вајарима, који су, када се не баве својим стваралачким радом, земљорадници, техничари, возачи, професори, инжењери, фризери, хемичари, доктори… Једни сликају на платну, други вајају у дрвету, различитих су ликовних сензибилитета и опредељења, а заједничка им је љубав према Драгачеву. Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева ће 27. децембра прославити свој 47. рођендан.
Уметност у драгачевском крају је настала у XIX веку захваљујући иконосликару Јанку Михаиловићу Молеру из Негришора и каменоресцу Радосаву Чикиризу из Ртију. Крајем седамдесетих година XX века, и самоуки сликари и вајари Драгачева одшкринули су врата јавности, истина стидљиво, и показали се свету у свом најлепшем издању. Родоначелник наивног сликарства у Драгачеву је Предраг Радовановић из Граба.
Као датум рођења наивног стваралаштва у драгачевском крају узима се 27. децембар 1974. година, када је група уметника и несебичних ентузијаста основала Удружење самоуких сликара и вајара Драгачева. Његови оснивачи су: Никола Ника Стојић, Предраг Радовановић, Вера Миловановић, Никола Ковачевић, Вера Радојичић, Славка Тошић, Зора Ђорђевић, Адам Ковановић, Јанко Копривица, Миломир Радовановић, Слободан Лимић, Љубинка Станковић и Јовиша Славковић. Нажалост, Удружење је недавно изгубило Миломира Радовановића, сликара из Граба и родоначелника вајарства у Драгачеву и Нику Николу Стојића из Гуче, који су за собом оставили неизбрисив и непролазни траг.
Удружење данас окупља тридесетак активних сликара и вајара. Има и велики број почасних чланова, међу којима је и Богосав Живковић, вајар из села Лесковца код Степојевца. Његова мисија је да окупи све самоуке сликаре и вајаре Драгачева и околине, да негује ликовне вредности и лепоте драгачевског краја, истовремено чувајући особени уметнички израз сваког члана. Зацртани циљеви Удружења су: неговање изворне лепоте и традиције краја, представљање народног ликовног стваралаштва Драгачева широј јавности, покретање сарадње ликовних уметника у Србији и на међународном плану, неговање искуства и унапређење стваралаштва својих чланова, унапређење ликовне уметности, развој српске културе и указивање локалној и широј средини на могућности Удружења, као и значај његовог постојања и рада.
Како наводи Снежана Костић, председник Управног одбора Удружења, изузетна даровитост драгачевских уметника и машта дају печат и обележје њиховом уметничком изразу. Реч је о аутентичном и специфичном ликовном говору. Ослањају се на фолклор и традицију, лирски доживљај света, осликавају живот и људе из своје средине са пуно детаља и живих боја. Њихови мотиви су радови у пољу, сетва, жетва, орање, берба, косидба, празници, обичаји, предања… Неки од њих су изградили свој препознатљив сликарски и вајарски израз.
-Наивна уметност Драгачева на ликовној сцени Србије је присутна 47 година. Разгледањем уметничких дела чланова нашег удружења, може се запазити различит прилаз теми и сачувана особеност израза сваког појединог ствараоца, за разлику од сличних група где ученици углавном опонашају свога учитеља, односно родоначелника те школе. Једни стварају дела наивне уметности, други су представници народног реализма. Врата Удружења нису затворена ни ликовним аматерима који прате збивања у савременој уметности, те спајају модерно са традицијом, користећи различите ликовне технике – објашњава Снежана Костић, председник Управног одбора Удружења самоуких сликара и вајара Драгачева.
Од свог настанака до данас, Удружење се афирмисало бројним колективним и самосталним изложбама, учешћем на смотрама самоуких ликовних стваралаца у земљи и иностранству.
Пандемија короне их је у неку руку успорила у реализацији планова. Иако и даље активно стварају, пропустили су бројне уметничеке колоније и ликовне смотре, али све то су покушали да надокнаде излагањем радова у Галерији у Гучи, где је тренутно налази више од 200 експоната, а коју су, уз поштовање предвиђених епидемиолошких мера, посетили бројни туристи, групе ученика из различитих делова Србије, деца из основних школа у Гучи, Горачићима, Тијању, драгачевски предшколци…
Седиште Удружења је у центру Гуче, Улица Републике бр. 72, где се налази и Галерија са сталном поставком радова чланова Удружења.
Љубитељи наивне уметности могу да посете импресивну поставку дела чланова Удружења самоуких сликара и вајара у Музеју трубе у Гучи, где је изложено 56 експоната. Чудесна лепота, изнедрена из стваралачког заноса наивних сликара Драгачева, свакодневно је доступна посетиоцима у Галерији Удружења, у којој се налази око 200 експоната: скулптура и икона у дрвету, слика (уље на платну, пастел, темпера, акварел, акрил, оловка у боји, туш…). Поред слика и скулптура, у Галерији су изложени и бројни сувенири: осликане трпезе, троношке, столице, капе шајкаче, флаше, варјаче, уникатни магнети, минијатуре, везене кошуље, кецеље, јастуци, чарапе… Истовремено, тај простор, тако продуховљен, користи се и за литералне и поетске трибине, изложбе, радионице, посела, прела…
-Удружење негује изворне особености Драгачева, сачуване у причи, песми, обичајима, а сада и у ликовним остварењима. Поједина дела имају, поред уметничке, и етнографску, па и историјску вредност. Циљ Удружења је да оживи Драгачево и отргне од заборава све оно лепо и драгоцено, што се вековима стварало у нашем крају, али уједно и подстиче и развија културу у Драгачеву. Народ без културе и није народ, а ми имамо своју културу која вековима траје, али је нисмо на правилан начин препознали. Мени је жао што се не улаже у наше удружење, финансирамо се искључиво из чланарине. Очекујем боља времена, када ће надлежни озбиљније препознати и финансијски подржати наш рад – истиче Снежана Костић.
В. С.
