НА МОКРОЈ ГОРИ ОДРЖАН КАМП ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ ЛЕЧЕНЕ ОД РАКА
Млади Чачани Ана Стојановић и Бојан Банић у једном периоду свог живота морали су да се носе са истим непријатељем – канцером! Обоје су га победили! Њих двоје и њихови саборци из других градова Србије, чланови неформалне групе „MladiCe“, сада желе да своје вршњаке, који су се нашли у истој ситуацији, науче све о тој борби. Неки од њих су и „живе књиге“, у којима су сабирани „дељива“ искуства и снага. Њихова мисија се ту не завршава. Покушавају да подигну свест свих нас и о томе како да помогнемо онима који су прошли кроз тешка лечења. Ускоро ће поново у школама држати предавања, како би, пре свега ученике, па и наставнике, подстакли да не размишају о раку као о нечему што се „догађа неком другом“. У разговору за „Чачански глас“ говорили су о својим „живим књигама“ и учешћу на кампу на Мокрој Гори.
АНИН „МУК“
Од тумора лимфних жлезда на врату (нон Хочкин) оболела је када је имала шест година.
– Први проблем је био што ми лекари нису одмах установили дијагнозу, тако да сам улазила у „четврти стадијум“ болести, односно најтежи… Убрзо сам ушла у ремисију и терапије су дале резултате, тако да сам се излечила. Била сам, заиста, мала и нисам то схватала. Више је то био терет за моју мајку, тако да ми је било најтеже да гледам њу како пати и крије сузе од мене. Од почетка ми је све причала о болести, о терапијама, о операцији која ме чека… Пошто операција није била успешна, завршила сам на интензивној нези. Уз то, најтежи период је био када су ми се због пада имунитета у устима отвориле живе ране. Нисам могла да једем и пијем, а два месеца нисам могла ни да говорим. Зато се моја „жива књига“ зове „Мук“. Уследила је операција… – део је Анине књиге.
Ова насмејана деветнаестогодишњакиња данас каже да јој је рак више донео, него што је узео. Добила је нове другаре, познанства, кампове, предивна искуства, важне животне лекције… Зато се и пријавила да буде део удружења „MladiCe“.
– На овом кампу смо причали о својим искуствима. Ми нисмо бројеви, већ људи са именом и презименом. Свака прича је посебна, али сви смо прошли кроз сличне проблеме, хемиотерапије, губитак косе, операције, уклапање у средину… Може се учити и од других, а главна порука је да нико није сам у својој борби. О „дечијем“ раку владају бројне предрасуде – да може да се пренесе на друге, да је неизлечива болест… Покушавамо и то да променимо, да подигнемо свест целог друштва о овој болести – каже Ана, којој је прво питање упућено мајци после излечења било: „Ово се више неће вратити?!“ Веровала је и данас верује да је то заувек прошло.
БОЈАНОВА ПРИЧА „ДАТИ ЖИВОТА ДЕО, ДА БИ ДОБИО ЦЕО“
У шестом разреду основне школе дијагностикован му је остеосарком на десном стопалу. И код њега се лутало у дијагнози…
– После четири месеца уследиле су хемиотерапије и операција. Тешко ми је пао повратак у школу, због реакције деце, па и професора. Постављали су разна, за мене непријатна, тешка питања – где сам и зашто био одсутан годину дана, зашто немам косу… Зато желимо да научимо њих како да нас прихвате, а деци која се сада боре са овом болешћу да помогнемо да преброде тај период – прича Бојан, који је и после операције наставио да се бави разним спортовима. Кошарка, фудбал, тенис су, истина, данас само рекреација, али, како наглашава, важна у његовој борби.
– Болест нам је помогла да постанемо зрелији, способнији и да постигнемо и више него што сами очекујемо. Сада смо, једносновно, много јачи – поручује Бојан.
„МИ МОЖЕМО СВЕ“
Ана и Бојан се ускоро враћају са Мокре Горе, где је од 15. до 22. августа организован камп „Ми можемо све“ за децу и младе лечене од рака. Кампове од пре девет година, сваког лета, организује Удружење „Чика Боца“, а од пре неколико година активно учешће има неформална група „MladiCe Србије“. Ана је учесник свих досадашњих кампова, ове године први пут је у улози едукатора волонтера, а Бојан је у овој причи „млађи“ неколико година.
Драгана Радуловић је оснивач, а данас извршни директор Удружења „Чика Боца“, али како сама каже, пре свега, мајка дечака леченог од рака. Поред двадесеторо из Србије, у кампу је било и петоро младих људи из Украјине, којима је ово други боравак у Србији. Поред физичког одмора и опоравка у природи, циљеви кампа су, каже Драгана, да се деца и млади психички оснаже и стекну веће самопоуздање изван породице, у којој су обично презаштићени.
– Често се догађа да после дугог лечења ова деца буду изолована у својим срединама, јер „закаже“ подршка вршњака, па и старијих. На ранијим камповима психолошке радионице држали су стручњаци, али од прошле године због познате ситуације морали смо да смањимо број спољних сарадника. На овогодишњем кампу вршњачки едукатори су млади волонтери лечени од рака, наше „младице“, који су се ранијих година припремали и прошли разне тренинге. Међу њима имамо и дипломиране психологе, који су нам непроцењив ресурс – наводи Драгана.
Ове године камп су водила четири волонтера. Поред Ане, то су Урош Томашевић, Милица Кукић и Петра Николић. Колико су успешни говоре и реакције учесника, којима су волонтери постали модели одрастања, борбености, па и узори за избор занимања. Њихово дружење и разговори не завршавају се одласком из кампа, већ трају током целе године. Како истиче Драгана, онлајн саветовалиште „Младице – причалице“ (на сајту „MladiCe“) отворено је такође за све проблеме ових младих људи, а лечење од рака је само једно у низу. Додатну суровост донело је ванредно стање због ковида, када су волонтере у саветовалишту многи млади и њихови родитељи контактирали за савете, помоћ, подршку…
В. Т.
ИЗНАД ЕВРОПСКОГ ПРОСЕКА
Годишње између 300 и 350 деце до 18 година старости оболи од канцера. Како каже Драгана Радуловић, тај број је годинама исти. Али, оно што забрињава је да је то много више него у другим европским земљама, док је стопа преживљавања много мања – у Србији око 75 одсто, а у Европи прелази 85 процената.
– То се доводи у везу са негом и бригом, јер нису све терапија и лекови. Много је отежавајућих ствари, које додатно компликују тешку ситуацију када се суочимо да нам је дете оболело од малигне болести – истиче Драгана.
МЕЂУНАРОДНА КОНВЕНЦИЈА
У наставку активности, до 28. августа, у Парку природе Мокра Гора одржава се Регионална конвенција Младица 2021, осма по реду, на којој учествују млади (+ 18 година), суочени са раком. Осим из Србије, учесници су из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске и Македоније. Због корона вируса број је био ограничен на 30 учесника. Пандемији је посвећена и тема овогодишње конвенције „Cancer, Covid i ostala Cranja“.
„MladiCe“ су спојиле реч млади и слово „C“ које у медицинским шифрама означава канцер. Својевремено, пре осам година, ова неформална група основала је интернет радио, који је имао велику слушаност и популарност. Ово је била пројектна активност, за коју тренутно нема довољно финансијских средстава.
