ВУК РАЈОВИЋ О НТЦ ПРОГРАМУ И НТЦ КВИЗУ
НТЦ програм је намењен за целовит развој детета и примењује се већ од рођења до краја основне школе, јер управо тај период представља интензиван развој мозга. Програм НТЦ (Никола Тесла Центар) се примењује у више од 17 држава Европе и акредитован је од Министарства образовања, а у страним земљама се реализује у сарадњи са образовним институцијама. Код деце школског узраста већ је постао популаран и “НТЦ квиз”, који се емитује на РТС-у. У Чачку, језичка школа “Blackbird” већ неколико година организује НТЦ радионице “Учимо кроз игру”. У току школске године организују се два циклуса, по 16 радионица, каже предавач Јелена Вемић и наглашава да је највећи успех што деца излазе са осмехом из учионица. У сарадњи са НТЦ-ом, прошле суботе, 29. октобра, школа “Blackbird” је у сали Музичке школе организовала финале “НТЦ квиза” за ученике другог и трећег разреда, коме је претходило предтакмичење у пет чачанских основних школа. Прво место заузела је екипа ОШ “Филип Филиповић”, друго ОШ “Др Драгиша Мишовић”, треће ОШ “Свети Сава”, а учетвовали су и тимови ОШ “Ратко Митровић” и ОШ “Танаско Рајић”. Првопласирани, другопласирани и трећепласирани су добили награде, дипломе, књиге и ваучере. О НТЦ програму и “НТЦ квизу” за “Чачански глас” је говорио предавач и члан стручног тима др Вук Рајовић.
Одрастали сте уз НТЦ програм, уз оца др Ранка Рајовића, оснивача Менсе Србије и аутора иновативног програма учења. Шта је основни циљ НТЦ програма?
– Главни циљ НТЦ програма је да све што радимо личи на игру, јер је деци главна мотивација игра. У вртићу деца могу да се играју, али кад пођу у школу потпуно је другачији механизам, седе у клупи 45 минута, стриктнија су правила и већа дисциплина, нема пуно простора за игру. На методе које правимо, односно, на игре које имплементирамо у школама деца врло лепо реагују. Показало се да су резултати (касније провере знања) бољи, него кад радимо традиционалним методама, а плус имамо развој креативности, нових идеја, боље, дугорочније усвајање информација, тимски рад, координацију покрета. Дакле, подстичемо све сегменте целовитог развоја детета, а притом успех не изостаје кад проверавамо знање.
КВИЗ МИСАОНИХ ВЕШТИНА
Др Ранко Рајовић је и аутор “НТЦ квиза”, а Ви сте део НТЦ стручног тима и осмишљавате питања. Како је настао квиз “по мери детета”?
– Немања Бојанић и ја смо већ седам година у НТЦ програму. Када смо почели да радимо са децом интуитивно смо их делили у тимове и давали поене. То се показало као врло подстицајно за рад у учионици. Која је позадина додатног мотива за децу кад се такмиче? Мозак, као орган за преживљавање, воли да је бољи од вршњака, јер добија поруку: “Бољи сам – преживећу”. То је подсвесна порука, коју сви имамао кад се такмичимо. С друге стране, деца воле правила, воле да имају јасне границе у млађем узрасту. Када правила примените и на такмичењу са школским лекцијама, сви воле да учествују. Спорт сви воле, јер су правила јасна и за свако дете су иста. Са применом радних правила у учионици подстичемо децу, наравно, кроз поене, да боље слушају, да имају бољу концентрацију, бољу пажњу, да се више мотивишу да раде… Када смо све то спојили родила се и идеја о неком квизу за децу. Са РТС-ом смо преговорали неколико година, док се коцкице нису склопиле, а потом смо најбоље методе из нашег програма уступили РТС-у за “НТЦ квиз”. Заснива се на сету игара, које су и покретне и мисаоне. Али, најважније је да то није квиз информација, као квиз знања, већ је квиз мисаоних вештина, који са разним питањима и играма децу подстиче да укључе своје мождане вијуге. На пример, једна од игара коју свако дете може да покуша је да стане на једну ногу и да набраја све што је у црвеној боји. То звучи лако, парадајз, јагода, вишња, малина… Али, деца данас имају проблем да истовремено повезују покрет и мисао. Свако ко буде читао, рећи ће: “Па добро, могу да наброје”. Али, пробајте детету да дате задатак да стане на једну ногу и да вам за 30 секунди наброји све што види у шуми. Колико тачних појмова наброји, толико ће поена освојити. Бићете изненађени колико је деци тешко да повежу мисао и покрет. То је игра коју зовемо “Причљива рода” и то је прва игра у “НТЦ квизу” коју смо урадили са такмичарима у великом финалу у Чачку.
Финале је организовано у садарњи са језичком школом “Blackbird”?
– У школи “Blackbird” смо основали НТЦ центар пре седам година и ту се лепо одвија имплементација програма, с тим што је у време короне свуда било мало затишје, па смо прелазили на онлајн, али ни то није било најбоље решење. Сада смо поново овде, да кроз “НТЦ квиз” покажемо и родитељима и деци у Чачку како може да се учи кроз игру.
НА ПУТУ ДО РЕШЕЊА
Игре су занимљиве јер утичу и на развој функционалног размишљања деце. Које су им, на основу досадашњег искуства, посебно интересантне?
– Све игре које урадимо на квизу могу лепо да се примене и у вртићу и школи, али и код куће, где родитељи са децом могу да одиграју неку игру. На пример, родитељи могу да задају деци НТЦ ребус: имате слику лептира и слова “ица”, то је лако, лептир плус “ица” је лептирица. Али, ако ставимо слику чаја и слова “ћин”, добијамо чајћин, па то није ништа. У ствари треба да набрајамо асоцијације на чај и да их уклопимо са “ћин”. На пример, шоља плус “ћин” је шољаћин, то није ништа… Док се неко не сети да од пара плус “ћин”, добијамо град у Србији, Параћин. На овом примеру видите да нема погрешног одговора, већ да свако дете има своје асоцијације, али само једна се уклапа у решење. Главна порука целог програма је да подстичемо децу да мисле и да их водимо кроз пут до решења, јер на том путу остварујемо мисаоне процесе, развој интелигенције, креативност и целовити развој. Сам циљ и решење је за нас споредно, служе нам да уведемо децу на пут до решења.
МОЗАК ВОЛИ АСОЦИЈАЦИЈЕ
Колико и да ли НТЦ програм помаже у току каснијег учења, у средњој школи или на факултету?
– Завршио сам Технолошки факултет у Новом Саду, где сам и дипломирао, урадио мастер, одбранио докторску дисертацију. Али, шта ми је увек помагало? Мозак воли да ради са асоцијацијама и репродуктиван начин учења за мозак не постоји. Ако дете мора да учи напамет то је изузетан стрес, а ништа не памти. Али, када га пребацимо на режим асоцијација, нелогичности, мозак се укључи и све успут упија и научи. Сећам се да сам на факултету, морао да научим неку лекцију из микробиологије, липиде сам научио цртајући фудбалског тренера Марчела Липија, јер је увек имао томпус у устима. У ствари цртао сам чича Глишу с томпусом и то су за мене били липиди. Занимљиво је напоменути да свако дете има своју асоцијацију, важно је да оно мисли како ће асоцијацијом да представи то што му је задато. На путу до решења дете размишља и мозак тада најбоље учи.
НТЦ квиз је намењен деци узраста од другог до четвртог разреда основне школе. Али, радо га гледају и одрасли…
– Тако је, такмичари су ученици другог, трећег и четвртог разреда, али имамо и лепе повратне реакције родитеља, који са децом код куће гледају квиз, па се поделе у тимове, деца против родитеља, или се помешају ако има више укућана. Врло је интересантно видети како одраслима, односно, нама родитељима уопште није лако да парирамо деци у овим играма. То је чар квиза, иста игра, а подједнако се такмиче мама и тата, брат и сестра, бака и дека. У овом квизу су питања за размишљање, где свако може да да свој максимум, а не питања знања.
Остварили сте се и као родитељ. Када је по Вашем мишљењу најидеалније време да дете почне да учи по НТЦ програму?
– Имам двоје мале деце, од две и по и годину и по дана. Дете врло јасно упија све што види, све што чује, све што се око њега дешава, али родитељи морају додатно да се едукују да би могли да их укључе у тај начин размишљања. Дете треба да уведемо у свет асоцијација, у функционално размишљање, употребно знање, да оно што већ зна само повеже. То је тешко и одраслима, јер као мали нисмо на тај начин размишљали. За све Ваше читаоце можемо да поставимо питање: “Које две државе у Европи крију један број у свом имену?” Ово је једноставан пример функционалног знања, знамо бројеве и знамо државе Европе. Сигурно не може да се крије 36, дугачак је број, већ могу бројеви који имају краће називе, два, три, пет, сто. Аустрија, ту се крије број три и Естонија, где се крије број сто. То су питања која деца већ у четвртом, петом разреду с лакоћом решавају. Дакле, децу треба укључити већ од треће године, што су млађа деца већи је акценат на покрету, јер се мозак најбоље развија у покрету.
ДЕТЕ ТРЕБА ДА БУДЕ СПРЕТНО И ОКРЕТНО, У ПРИРОДИ И НАПОЉУ
Аутор програма др Ранко Рајовић стално говори да дете треба да буде спретно и окретно, да буде у природи, напољу, да се креће. Нове технологије су добре. Али, да ли је телефон, или телевизор добар за развој детета?
– Главне регије мозга морају да се подстичу до поласка у школу, док се највише развијају ротација, равнотежа, говор, фина моторика прстију, мисаони процеси. Нема целовитог развоја док дете гледа телевизију. Нажалост, кад дете крене у школу може се открити нека развојна сметња, дисфункција мозга се врло тешко исправља у седмој, осмој години. Дакле, мозак се највише развија у покрету и то до седме године. Колико се дете у граду креће у току дана? Здраво дете за један дан, односно, за осам сати може и треба да пређе 20 километара. Помножите са седмицом, месецом, годином и видећете колико је хиљада километара дете мање прешло у периоду интензивног развоја, у ствари колико се мозак мање стимулисао да се биће целовито развија. Пре 20, 30 година деца су се углавном играла напољу, прелазило се по неколико километара до терена. Било је потпуно друго окружење. Данас је другачије, али треба да будемо свесни тога и да свесно приступамо новом начину живота.
Нела Радичевић
Фото: Архива Вука Рајовића
