УЧЕНИЦЕ МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ ОРГАНИЗОВАЛЕ ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ „ДЕЦА СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУˮ
У среду, 10. маја, ученице Медицинске школе у Чачку одржале су предавање на тему „Деца са сметњама у развојуˮ које је настало као резултат пројекта из предмета филозофија. Ученице Марија Миловић, Данијела Милинковић, Емилија Мојић, Николина Павичић и Анђела Павловић радиле су као тим и спровеле су истраживање у школи „1. новембарˮ, где су, након организованог састанка са директором школе, сарађивале са професоркама Милицом Ћосић, Бобаном Кастратовић, Аном Секулић и Анђелом Николић и учествовале у активностима са ученицима на њиховим часовима.
На предавању говориле су о организацији школе, индивидуализацији и интеграцији, карактеристикама деце, проблемима са којима се сусрећу и начину њиховог превазилажења, о сарадњи са родитељима и важности едукације.
Разговарали смо са ученицама у жељи да сазнамо нешто више о самом пројекту, ономе што су научиле кроз рад и њиховим плановима за будућност.
Предавање на тему „Деца са сметњама у развојуˮ настало је као резултат пројекта из предмета филозофија. Какав пројекат је у питању и на који начин се ваш рад надовезао на њега?
Професорка филозофије Наташа Васиљевић је одлучила да нас ангажује и поделила је одељење на пет група. Свака група је добила своју тему и слободу да на њој ради на начин који сама изабере. Ми смо добили тему „Рад са децом са сметњама у развојуˮ. Најбољи начин на који смо могле да је обрадимо јесте истраживачки рад. Убрзо смо се организовале као тим и све осмислиле.
Како су изгледале припреме и сарадња са запосленима у школи „1. новембарˮ, као и рад са ученицима и разговор са њиховим родитељима?
Захваљујући нашем разредном старешини – професорки информатике Наташи Пантовић и директорки Снежани Јоловић, ступили смо у контакт са директором специјалне школе.
Тамо смо угошћени на невероватан начин. Атмосфера која влада школом је неописива. Имају млад колектив који функционише као један човек, људи су много радили на томе и то не може да се не примети. Склад, осмеси и позитива су свуда. Директор нас је дочекао и са њим смо обавиле интервју, затим смо се поделиле у три одељења која су била различитог образовног нивоа.
Шта вам је ово искуство донело и шта сте научиле о раду са децом са сметњама у развоју?
Сам одлазак у школу био је отварање новог нивоа свести. Пре свега, знање смо имале, али само у теорији и оно се, наравно, разликовало у пракси. Ово је била идеална прилика да га употпунимо. Научиле смо како је рад са децом захтеван, али диван и јединствен. Увиделе смо да се тамо побијају сви стереотипи и да места за мржњу нема. Поштују се разлике. Сви су насмејани, међусобна сарадња је на невероватном нивоу, а томе доприноси велика повезаност, жеља за слогом и тежња ка напретку.
На чему се заснивало ваше предавање на ову тему и који су његови најважнији закључци?
Тог дана смо научиле много и подсетиле се врло важних ствари, које често, услед обавеза које носи свакодневница, заборавимо:
– Ниједан дан у школи није исти, флексибилан је;
– Наставници прате интересовања ученика;
– Сарадња и едукација родитеља је важна;
– Са децом разговарати са осмехом;
– Индивидуални образовни план је документ који настаје тимским радом којим се обезбеђује прилагођавање образовног процеса детету;
– Циљеви образовања и васпитања се описују позитивним исказима шта ће дете постићи, а не шта неће постићи;
– Интеграција је пожељна али, да би била успешна, у центар треба ставити дете са специфичним могућностима, знањима, интересовањима, искуством.
Чиме бисте желеле да се бавите у будућности и шта бисте волеле да промените када бисте добиле ту могућност?
Иако не планирамо све да се бавимо истим послом, наши послови имали би нешто заједничко, а то је рад са људима. Разумевање је једна од најбитнијих ствари у раду са људима, а онда и знање о људској природи. Зато мислимо да је важна адекватна едукација и то је оно што бисмо промениле.
Марија Миљуш
