На Светски дан поезије 21. марта, али уз назнаку да јој није посвећен само један дан већ читаво годишње доба, у Градској библиотеци Чачак организовано је стручно вођење кроз актуелну поставку Музеја поезије „Српско песништво 20. века у фондовима чачанске Библиотеке”. Аутор Оливера Недељковић представила је разноврсне експонате из Музеја, али и мултимедијалне садржаје који прате изложбу а воде ка веб-сајту и мобилној апликацији и којима се од сада може приступити преко QR кодова.
Стваралаштво 95 значајних српских песника 20. века представљено је експонатима (раритетне књиге, антологије, фотографије, лични предмети песника) изложеним у наменски израђеним стакленим витринама. Међутим, према речима аутора „Музеј поезије није замишљен као место на коме ће између песме и посетиоца бити постављено стакло, нити ће његови садржаји бити смештени у полице. Ову поставку доиста чине експонати годинама сакупљани у чачанскоj Библиотеци, као и бесцени дарови које су песници и њихове породице, захваљујући дугогодишњој сарадњи, поверили установи на чување, али и низ других мултимедијалних садржаја који се могу видети и чути захваљујући веб-сајту и мобилној апликацији muzejpoezije.rs”.
Оно што представља новину јесу QR кодови, који воде директно на сајт са кога је могуће прочитати биографију аутора, информисати се о његовом опусу, прочитати цитате посвећене поезији и приче о експонатима који су изложени. Оливера Недељковић је, такође, најавила да ће припремљени материјали ускоро бити доступни на сајту и друштвеним мрежама како би, било при непосредном разгледању изложбе, било са неког другог места, сви могли да уживају у поезији и њеној интерпретацији.
О настанку Музеја поезије као засебне библиотеке целине и раду на првој поставци, као и свечаном отварању 26. маја 2023. године у оквиру обележавања 60. Дисовог пролећа и пројекта Чачак – прва национална престоница културе, проговорио је и ретроспективни филм који су припремили библиотекари Биљана Раичић и Мирко Дрманац. А замисао аутора ове јединствене поставке у потпуности би се остварила „ако би се у овом простору окупљали песници, тумачи и читаоци, ако би се у њему стварало и разговарало, најкраће речено, ако би поезија била живо присутна овде, свуда око нас, а пре свега, у нама самима”.
