Планинарско друштво “Каблар“ у суботу, 2. априла, организује Велику планинску трку 2022. Традиционална акција, под покровитељством Планинарског савеза Србије, Министарства омладине и спорта и Града Чачка, одржава се ове године на обронцима планине Јелице. Окупљање и свечано отварање, у зависности од избора стазе, биће на две локације – у Грабу, поред цркве Светог апостола Петра (Шипетина црква) и у Губеревцима, на раскрсници Торлак.
Планинари “Каблара“ овом акцијом желе да промовишу планину Јелицу, која је помало неправедно запостављена и у сенци је своја два познатија „суседа“ Овчара и Каблара. Како кажу, Јелица још није добила прилику да открије посетиоцима све занимљивости које је красе. Зато „Кабларци“ позивају планинаре, рекреативце и све оне који негују љубав према природи и здравом начину живота да у суботу крену обронцима ове планине са искусним водичима из ПД „Каблар“.
Они који се одлуче да им се придруже, могу изабрати стазу дугу око 17 километара, од Цркве у Грабу, преко Градине, Црне стене (највиши врх Јелице, 929 метара надморске висине) до Манастира Јежевица (14. век).
Друга варијанта је пешачење доста краћом стазом (око 11 километара), која води од раскрснице Торлак, а онда шумским путем до Црне стене, одакле ће се „Еко стазом“ спустити, такође, до манастира Јежевица.
Према речима Александра Бараћа, председника ПД „Каблар“, очекује се учешће више од 500 планинара и рекреативаца из целе Србије, а ако време дозволи, можда и дупло више.
Након туре биће организован традиционални планинарски ручак и додељене захвалнице. Више информација о самој акцији и пријави могу се видети на сајту ПД „Каблар“.
Јелица се налази јужно од Чачка и представља природну границу између Драгачева и чачанске котлине. Припада динарском систему планина, пружа се правцем северозапад-југоисток и веома је дугачка, чак око 30 километара. Осим Црне стене, као највише тачке, издвајају се врхови Небош (894мнв), Ветриње (869), Градина (846), Стјеник (825), Јелица (822), Рајачки вис (819), Јастребар, Шибоњско брдо, Рујевна, Ридна коса…
В. Т.
Фото најаве: Данило Ђурић
ИМЕ ПО ЛЕГЕНДИ ИЛИ СВЕТОМ ИЛИЈИ
Постоји много народних предања везаних за име планине. Према једном, у време османске владавине на овом подручју Турци су повели децу преко планине и када су пролазили поред рушевина Градине, девојка по имену Јелица је побегла из колоне, попела се на највиши зид старог града и са њега скочила.
„Њено име наизглед открива јасан словенски топоним. Међутим, на овој ниској планини скоро да уопште нема четинарског дрвета јеле, што је и природно за ово климатско поднебље. Постоји једно друго објашњење за име планине Јелице и везано је за ранохришћанску традицију. Лингвистичка истраживања говоре да je име планине Јелице могло да буде изведено од латинског хагионима “Sanctus Elias” (Свети Илија), при чему се придев “Sanctus” временом изгубио, па је тако настао старословенски назив “Елица”, писао је историчар Милош Тимотијевић у серијалу нашег недељника „Географски завичајник“.
