DOMAĆA KNJIŽEVNOST NA VISOKOJ LESTVICI
Ime 67. dobitnika prestižne NIN-ove nagrade za najbolji roman objavljen u prethodnoj godini, biće, kao i svake godine, obelodanjeno 25. januara. Osim osluškivanja knjževne javnosti i ljubitelja pisane reči ko će poneti ovo, po odlukama žirija povremeno i kontroverzno priznanje, za našu sredinu ova informacija može imati i dodatnu vrednost. Naime, pre 14. januara, kada je objavljen spisak naslova koji ulaze u uži izbor, prethodila je šira selekcija i objavljena lista od 38 romana i autora koji su se našli u širem izboru za ovo značajno priznanje u konkurenciji 212 naslova. Za nas je ova šira lista za aktuelnu književnu scenu Srbije veoma afirmativna jer se na njoj nalaze romani, čak trojice čačanskih autora i jednog izdavača. To su: Vladan Matijević i njegov roman „Sloboda govora“, Savo Stijepović sa romanom „Preksrasne ruševine“, Nenad Teofilović i roman „Fraktura“, a kao izdavač u konkurenciji se našla IK „Pčelica“ sa romanom za decu „Biće jednom“ Uglješe Šajtinca, što je velika retkost u NIN-ovom izboru.
O dobitniku 67. NIN-ove nagrade odlučivaće žiri koji radi u sastavu: Marija Nenezić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević, Branko Kukić i Teofil Pančić (predsednik žirija), koji je i odabrao naslove za širi izbor. Kako se navodi, pokrovitelji NIN-ove nagrade su Sberbank, jedna domaća, kao i dve strane kompanije, koje žele da ostanu anonimne.
VLADAN MATIJEVIĆ: „SLOBODA GOVORA“ (Laguna)
Vladan Matijević je, za sada, jedini čačanski književnik, dobitnik NIN-ove nagrade 2003. godine za roman „Pisac izdaleka“. Novi roman Vladana Matijevića „Sloboda govora“, pojavio se 22. juna u knjižarama beogradske Izdavačke kuće „Laguna“. Kod istog izdavača Matijeviću su od 2016. godine objavljeni romani „Susret pod neobičnim okolnostima“ i „R. C. Neminovno“. Žanrovska odrednica novog romana bila bi da je reč o trileru, hronici propasti ili odrazu, Disovskim diskursom viđenih „naših dana“ u zamućenom ogledalu, sagledanih kroz prizmu novinarske profesije koju još uvek zvučno nazivaju „sedmom silom“.
Vladan Matijević je rođen 1962. u Čačku i objavio je knjige: „Ne remeteći rasulo“ (pesme, 1991), „Van kontrole“ (roman, 1995, nova verzija 2013), „R. C. Neminovno“ (roman, 1997), „Samosvođenje“ (pesme, 1999), „Prilično mrtvi“ (priče, 2000, Andrićeva nagrada), „Pisac izdaleka“ (roman, 2003, NIN- ova nagrada), „Časovi radosti“ (roman, 2006), „Žilavi komadi“ (drame, 2009), „Vrlo malo svetlosti“ (roman, 2010, nagrade: „Meša Selimović“, „Borisav Stanković“ i „Isidora Sekulić“), „Memoari, amnezije“ (eseji, 2012, nagrade: „Kočićevo pero“ i „Kočićeva knjiga“) i „Pristaništa“ (priče, 2014, nagrade: „Stevan Sremac“ i „Danko Popović“). Prevođen je na francuski, nemački, španski, italijanski i makedonski jezik.
SAVO STIJEPOVIĆ: „PREKRASNE RUŠEVINE“ (Dereta)
Novi roman Čačanina Sava Stijepovića „Prekrasne ruševine”, koji je objavila beogradska IK „Dereta” u drugoj polovini 2020. godine, predstavljen je ljubiteljima književnosti, 5. novembra, u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis“ u Čačku.
Prema mišljenju urednika izdanja Zorana Bognara, to je delo koje predstavlja uzbudljivu storiju o ukidanju sloboda i o stvaranju utopija. Pripovedač se ovde bavi svojom mračnom senkom i potragom za smislom i ukazuje da se čovekovo postojanje na neki način polako ukida. Iako je roman smešten u sedamdesete godine 20. veka, ipak, ima vrlo dobru i otverenu korespondenciju sa aktuelnim društvenim dešavanjima. „Predstavnici brojnih klasa, od gubitnika do sofisticiranih vladara situacijom i trenutkom, stvaraju i podnose svoje sudbine, kao i učinak globalnog, sveznajućeg, ali i sveosećajućeg pauka, koji plete niti pripovesti”, istakao Bognar.
Savo Stijepović je rođen 2. januara 1970. godine u Čačku. Objavio je pesničke zbirke „Antologija univerzalizma” (1994) i „Dekadenca” (1996), kao i romane „Mahagoni hol” (2008), „Kameni brodovi” (2011) i „Sredozemlje” (2017). Priredio je i tematske brojeve časopisa „Gradac“ posvećene Džimu Morisonu, Džeku Keruaku i panku. Za roman „Sredozemlje” dobio je nagradu „Miroslav Dereta”. Živi i radi u Čačku.
NENAD TEOFILOVIĆ: „FRAKTURA“ (Dereta)
Roman „Fraktura“ Nenada Teofilovića predstavlja, pre svega, dva sveta – jedan je opipljiv i materijalni, dok je drugi skriven i čoveku i teško dokučiv. U tački gde se ti svetovi sudaraju smešten je i protagonista Nikola Tomić, koji, uprkos uspešnoj karijeri arhitekte i ljubavnoj vezi u inostranstvu, doživljava neočekivani sudbinski prevrat i spoznaje da je samo urušavanje večno. U neprestanoj dilemi pred osnovnim ljudskim pitanjima, poput kule od karata oko njega se urušavaju dragi ljudi, ljubavi, prijateljstva, spokoj, snovi i strahovi… Na ovim stranicama život je opisan poetikom paradoksa – arhitekta, ophrvan urušavanjem, promišljajući o spoljašnjem svetu, čiji je svedok i žrtva, dolazi tako do sebe i svojih unutrašnjih svetova. Uzbudljivo visokoknjiževno štivo, koje nas navodi na preispitivanje u okolnostima koje život donosi – zabeležio je izdavač u opisu ovog romana.
Nenad Teofilović je rođen1965. godine u Čačku. Rođeni je brat blizanaca Radiše i Ratka Teofilovića, poznatog pevačkog dueta. Pripada svetu tehničke inteligencije, diplomirao je i magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, radio je na Institutu za nuklearne nauke Vinča, a duži period je živeo i radio i u Finskoj. Predvač je na više beogradskih fakulteta. Najpoznatija dela su mu zbirka priča „Snovi i senke“ (1998), a njegov debitantski roman „Klopka“ (2002), samizdat, visoko se kotirao u konkurenciji za NIN-ovu nagradu, po kome je 2007. snimljen i istoimeni film i roman „Vrteška“ (2008).
„BIĆE JEDNOM“ UGLJEŠE ŠAJTINCA – IK „PČELICA“ ČAČAK
„Pčeličin“ roman „BIĆE JEDNOM“ Uglješe Šajtinca, takođe se našao u širem izboru za NIN-ovu nagradu. U ovom slučaju u konkurenciji imamo čačanskog izdavača, čiji vlasnik Goran Marković kaže:
-Veoma, veoma retko knjige za decu uđu u širi izbor za to poznato priznanje. Razmišljali smo ima li svrhe slati knjigu u konkurenciji 212 prijavljenih naslova, ali smo smatrali da je ovaj izuzetan Šajtinčev roman namenjen svim generacijama i da nosi u sebi snažnu poruku nade da čovečanstvo, koje je na ivici samouništenja, može opstati na temeljima znanja sačuvanog u knjigama. Ispostavilo se da je žiri procenio da knjiga zaslužuje da uđe u širi izbor 38 najboljih knjiga u 2020. godini.
Priredila: Zorica Lešović Stanojević
