ДЕО ИНТЕРВЈУ СА МИЛУНОМ ТОДОРОВИЋЕМ, ГРАДОНАЧЕЛНИКОМ ЧАЧКА
Прошле, 2022. године, много тога је урађено у Чачку и за Чачане: започета је изградња Здравствене станице у Љубићу, реконструисан је Канал за наводњавање од Парменца до Љубића, уређена је и лева обала Западне Мораве поред градске бране, настављена је изградња водоводне и канализационе мреже, уређене су бројне саобраћајнице и атарски путеви у чачанским селима, наставља се изградња Булевара војводе Путника, назиру се обриси Моравског коридора и наставак ауто-пута Милош Велики према Лучанима и даље према Црној Гори… Ове године градско руководство најавило је још амбициозније планове. О свему овоме разговарали смо са градоначелником Милуном Тодоровићем.
ПРВИ САОБРАЋАЈНИ ПРСТЕН У ГРАДУ ЈЕДНОСМЕРНА ЗОНА
Ове године планиран је завршетак Булевара војводе Путника, чиме се стичу услови да ужи центар града постане пешачка зона. Када очекујете да ови радови буду готови и који део ће бити пешачка зона?
– Завршетком друге фазе Булевара војводе Путника стичу се услови да сам центар града ослободимо од саобраћаја. Део Улице жупана Страцимира, од Господар Јованове до Хајдук Вељкове, биће претворен у пешачку зону, што очекујемо да реализујемо ове године. На овај начин ће се растеретити центар града од великог броја возила. Од Бирчанинове и Улице др Драгише Мишовића до Миленка Никшића, односно, до Љубића и Коњевића, неће бити потребе да се улази у сам центар. Наравно, морам да напоменем, да су пре четири године стручњаци са Саобраћајног факултета у Београду израдили студију са идејом да се први саобраћајни прстен у граду на Морави преобрази у једносмерну зону. Мој тим и ја одувек смо поштовали реч струке, а на нама је да њихове речи претварамо у дела…
Ове године биће свечано обележен и крај реконструкције Канала за наводњавање. Планира се наставак радова према Сајмишту, као и решење црпне станице на Љубић кеју. Да ли ће и ово моћи да се заврши ове године и шта ће се конкретно радити?
– Реконструкција Канала за наводњавање од Парменца до Љубића је одличан пример како се на прави начин користи новац из међународних фондова. Ми смо за овај пројекат добили шест милиона евра бесповратних средстава из Абу Даби фонда и после 50 година од градње канала, завршавамо прву реконструкцију. Пре аплицирања за средства озаконили смо канал који је био нелегалан. И сада ће на стотине наших пољопривредника моћи да залива своја газдинства техничком водом. Паралелно са тим смо радили на планском акту и успели 2018. године да га усвојимо, да уредимо имовинско-правне односе са Републиком и одвојимо средства за пројекат за црпну станицу на Љубић кеју, која је део тог система. Из нашег буџета је опредељено 87 милиона динара за њену изградњу и завршићемо је ове године. Када она буде завршена, неће бити вишка воде, која може да оштети домаћинства и сви ће бити безбедни. Не само они који живе у делу од Парменца до Љубића, већ сви они који су низводно уз канал. Ту нећемо стати, јер смо добили средства за пројекат рекултивације отвореног канала од сифона у Љубићу до Сточне пијаце. Тај део би требало да се уреди, јер је ту све више стамбених објеката и на томе морамо радити системски.
„КЛИСУРА ЋЕ ЗАСИЈАТИ ЈОШ ВЕЋИМ СЈАЈЕМ“
Када је реч о Овчарско-кабларској клисури и ревитализацији Овчар Бање, велики пројекат сте започели прошле године, уз подршку и финансијску помоћ Владе Републике Србије. Питање измуљавања језера остало је за ову годину. Каква су Ваша очекивања, да ли се овај пројекат може започети овог лета?
– Почетком јануара имали смо састанак Радне групе у Овчар Бањи, када смо разговарали о даљим пројектима у оквиру рекултивације Овчар Бање, која је један од пројеката сврстаних у План „Србија 2025“. Са поносом могу да кажем, да смо ми, од свих осталих локација којe су, такође, део тог пројекта, далеко одмакли. Много тога планираног је већ урађено, али, наравно, предстоји нам доста посла. Очекујем око милијарду динара инвестиција ове године у Овчарско-кабларску клисуру. Наравно, један од најзначајнијих и најзахтевнијих, пројекат који већ дуго чекамо је измуљавање језера. Очекује нас наставак елабората и припрема за измуљавање. То је и највећи пројекат, вредан око четири милијарде динара и мислим да ћемо ове године успети, заједно са Владом Републике Мађарске, да започнемо уговорни однос и измуљавање језера Међувршје.
За видиковац на Каблару добијене су неопходне дозволе, Влада је уплатила 80 милиона динара. Какав ће се видиковац градити? Како Ви гледате на реакције грађанских удружења и иницијатива које се противе изградњи кабларског видиковца?
– Да, добијена је грађевинска дозвола пре неколико дана и веома сам срећан због тога. Наша Овчарско-кабларска клисура, бисер Западне Србије, ускоро ће засијати још већим сјајем. Граду Чачку, као инвеститору, дозвољено је да на датој локацији изгради видиковац бруто површине 377 квадратних метара. Од тога, платформа од вишеслојног стакла имаће површину 200 квадрата, платформе и степениште од дрвета 92 квадрата, кровну површину са соларним панелима од непуних 48 квадрата и туристичку станицу са електроблоком од 37 квадратних метара. Када ме питате о реакцијама грађанских удружења и иницијатива које се противе изградњи видиковца, могу рећи да свако има право да мисли другачије. Ја лично не мислим да ће видиковац на Каблару наружити прелепи пејзаж наше Овчарско-кабларске клисуре, већ напротив, допринети још лепшем и угоднијем доживљају овог природног богатства. Изградња видиковаца није ништа неуобичајено у свету и сматрам да он неће негативно утицати на изглед овог места, и то наравно, није само моје мишљење, већ великог броја стручних људи задужених за овај пројекат. Заиста, остајем при томе да ће Овчар Бања и Овчарско-кабларска клисура, са свим својим знаменитостима, а пре свега, средњовековним манастирима, бити једна од најлепших локација у региону.
НОВИ МОСТОВИ
Мостови су важни за функционисање, али и лепоту градова на рекама. Најавили сте изградњу више мостова, оног који ће спајати Лучане и Чачак, реконструкцију моста који спаја Мрчајевце и Мршинце, решење питања висећих мостова у Овчар Бањи… Можете ли нешто више рећи и о овим пројектима?
– Влада РС је определила новац из буџета за реконструкцију мостова преко Велике и Западне Мораве чије коришћење представља опасност по здравље и живот људи. На захтев Града Чачка, Влада је нашој локалној самоуправи обезбедила 500 милиона динара, док је Град расписао јавну набавку, изабран је извођач радова и очекујем да, чим временски услови дозволе, почне изградња моста преко Западне Мораве, који спаја Мршинце и Мрчајевце. Али, у исто време, морам напоменути, радиће се уређење корита Мораве. Што се тиче решења питања висећих мостова, којима се до сада није знао титулар, инструкције су, такође, стигле из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, према којима су добијени оперативни задаци како решавати тај проблем. У плану је да се по хитном поступку они мостови који су небезбедни или трајно сруше или се преко њих забрани прелаз. Онде где је то могуће, радиће се реконструкција или градити нови безбедни, висећи или стационарни мостови…
ХИРУРШКА БОЛНИЦА И ОПРЕМАЊЕ
Изградња новог Хируршког блока у Општој болници Чачак је сасвим извесна. Много тога је већ урађено, али предстоји још много посла. Да ли се може очекивати да ове године буде започета изградња и шта ће све бити у новом Хируршком блоку?
– Пре четири године смо започели озакоњење објеката, већ до сада је око милион евра издвојено из градске касе за озакоњења и пројекат. Нова Хируршка болница је објекат од 24.000 квадрата, где ће све хируршке службе бити под истим кровом. Та зграда ће бити повезана са зградом, коју сада зовемо „Нова болница“. Предвиђено је да се радови на реконструкцији и изградњи болничких капацитета изводе фазно. Прва фаза подразумева управо изградњу нове Хируршке болнице. Садашњи објекат „Нове болнице“ биће нека врста интернистичког блока, где ће се налазити сви апарати неопходни за најквалитетнију дијагностику, од скенера до магнетне резонанце. Важно је напоменути да у оквиру овог објекта већ пет година функционише и Ангио сала, у којој је до сада урађено око 6.500 интервенција…
У оквиру истог пројекта (Хируршка болница), најављена је изградња РХ центра у Овчар Бањи. Шта је до сада урађено и шта је планирано за ову годину?
– Изградња РХ центра у Овчар Бањи сигурно ће започети ове године. Ова здравствена установа ће представљати један од најзначајнијих објеката у Овчар Бањи, јер је од суштинског значаја за одрживост Бање. У њему ће се пружати здравствене услуге пацијентима оболелим од реуматских болести, који ће овде моћи да добију физикалну терапију, по којој је Бања била чувена седамдесетих и осамдесетих година прошлог века…
ДО КРАЈА ГОДИНЕ ТРИ НОВА МУЗЕЈА
О пројекту „Чачанска родна“ у оквиру прве Националне престонице културе много тога је писано… У плану су бројни програмски садржаји, као и важни инфраструктурни пројекти. Чачак ће на крају ове године имати много тога новог(, још три музеја): Музеј кошарке, Етнографски и Музеј Српске православне цркве, мурале на силосима… Можете ли нешто више рећи о овим улагањима?
– То што ће Чачак остати запамћен као прва национална престоница културе заиста ме чини срећним, и ово је вероватно пројекат на који сам и најпоноснији, јер је на њему учествовао велики тим људи, који су вредно радили и осмислили нешто што ће Чачак сместити на престижно место на културној мапи Србије. Наравно, много је манифестација којима се већ поносимо, да их сада све не набрајам, јер то наши Чачани знају. Биће ту и још нових програмских садржаја, али остаће и нешто трајно, као што је Музеј кошарке, који ће бити смештен у нашем Соколском дому, који је најстарији у Србији. Сачуваћемо га, али ће ентеријер бити потпуно савремен. При крају су радови на реконструкцији Хаџића куће, у којој ће бити смештена стална етнографска поставка, биће партерно уређено двориште Народног музеја у коме ће бити изграђен лапидаријум. Наравно, остаће и Музеј Српске павославне цркве.
Шта Вас посебно радује ове године?
– Већ сам рекао да је пројекат Престоница културе један од најизазовнијих и на који сам најпоноснији, али не могу да не поменем и остале пројекте, као што су ауто-пут Милош Велики, изградња Моравског коридора, почетак изградње постројења за пречишћавање отпадних вода, и још много тога што нас очекује у овој години.
Весна Тртовић
Фото: Кабинет градоначелника
ПРОДАЈА НЕПОТРЕБНОГ ЗА НОВА УЛАГАЊА
Значајна средства у буџету за прошлу годину била су од продаје градског земљишта, које је, рекли сте, непотребно, јер је годинама некоришћено. Да ли ћете са овом праксом наставити и ове године?
– Наравно да ћемо наставити, јер се та пракса показала као изузетно добра. Битно је да се таква врста земљишта лоцира, уради парцелација, а затим се оно најтранспарентније понуди на јавну лицитацију. Онај ко понуди највише новца, тај купује ту локацију. На тај начин се пуни градска каса, али не заборавимо да након продаје земљишта, одмах имамо и приходе од пореза на имовину за изграђене објекте, пословне просторе или станове, а наша јавно комунална предузећа убирају и додатне приходе. Ми отуђујемо земљиште које није потребно граду за објекте јавне намене, а инвестирамо тамо за чим имамо потребе. Као што смо купили зграду Халк банке, а недавно и зграду Југобанке. Инвестирамо у изградњу Здравствене станице у Љубићу, у изградњу вртића, у школе…
