Planinarski dom „Kablar“ i prošle nedelje, 18. avgusta, bio je prijatno okrilje terapijsko-edukativne radionice za decu i mlade ometene u razvoju i njihove roditelje, koje realizuje čačanski Centar za lični rast i razvoj „Ogledalo“, u saradnji sa Centrom za socijalni rad iz Guče. Većina njih se već dobro poznaju, jer su i dve prethodne godine bili polaznici ovih radionica, tako da im svaka nedelja bude baš kao praznik.
Uz mališane i odrasle su Dragana Timotijević, psiholog-psihoterapeut u „Ogledalu“, Katarina Milićević Barać iz Udruženja „Zdrav duh“, Jelena Jovičić, specijalni pedagog i volonter u Centru za socijalni rad u Guči, a u ulozi pravog domaćina je Saša Barać, predsednik Planinarskog društva „Kablar“…
Dok pomaže i objašnjava polaznicima kako da naprave predmete od papira i perli, Jelena Jovičić kaže da deca kroz radionice ovog tipa rade vežbe fine motorike, važne za rast i razvoj, ali i za njihovu socijalizaciju.
– Podjednako je značajno što na ovaj način razmenjuju iskustva, ne samo deca, već i njihovi pratioci. Aktivnosti na radionicama prilagođene su mogućnostima svakog deteta – objašnjava Jelena.
U Ovčar Banju dolaze deca i roditelji sa područja Grada Čačka i Opštine Lučani. Ovakva druženja i okupljanja posebna su baš za decu iz Lučana i okoline, budući da na teritoriji te opštine ne postoje sadržaji, prilagođeni njihovim potrebama i mogućnostima. Ovo je jedina aktivnost u toku godine koja se organizuje baš za njih. Očigledna je njihova radost zbog dolaska u Ovčar Banju i, kako kažu njihovi roditelji, sa nestrpljenjem čekaju svaku sledeću radionicu. Na teritoriji Lučana živi više od 20 dece i odraslih sa smetnjama u razvoju. Neki od njih, pričaju nam, nisu pohađali ni osnovnu školu, a nemaju pravo na usluge Ustanove za dnevni boravak „Zračak“ u Čačku, jer su sa teritorije druge lokalne samouprave.
– I oni koji su završili školu, najčešće „1. novembar“ u Čačku, većinom ostanu vezani samo za svoju kuću i porodicu, posebno oni sa telesnim invaliditetom, što nije dovoljno za socijalizaciju – kaže Jelena.
Dvadesetogodišnja Milica završila je ŠOSO „1. novembar“ i sada je uglavnom kod kuće. Zato bi volela da radionice što duže traju. Mala Anđela je po prvi put na radionici „Ogledala“, oduševljena je što može da pravi razne predmete od papira. Ljubo posebno voli da crta i boji.
– Sve mi je lepo i zanimljivo. Bila sam i prošle godine na radionicama i to mi je nemerljivo i nezaboravno iskustvo. Drago mi je da možemo da se družimo i ove godine – kaže tridesetčetvorogodišnja Slađana iz Guče.
Radenko iz Gornje Kravarice je prvi put doveo svoju Jovanu na radionicu u Ovčar Banju.
– Ćerka ide na radionice koje se organizuju u Ivanjici i Arilju, gde pohađa školu. Deci iz našeg kraja i roditeljima nedostaje udruženje ili neko mesto gde bismo mogli da se okupljamo češće, kao što postoji u Ivanjici, Arilju… Jovana se ovde odlično uklopila, jer inače naša deca se međusobno dobro razumeju, mnogo bolje i brže nego mi. Suočavamo se i sa predrasudama, pa smo je i u vrtić vodili u Arilje… Mnogo zavisi od toga kako vaspitači, učitelji pristupe našoj deci, jer se njihovi vršnjaci ugledaju na starije. U Lučanima nemamo logopeda, pa smo Jovanu dovodili u Čačak, gde takođe nedostaju ovi stručnjaci – navodi on samo neke od problema sa kojima se suočavaju.
Dok Luka, Mateja, Ana, Ljubo, Anđela, Jovana, Milica, Slađana… prave uz igru razne predmete, njihovi roditelji razgovaraju o svemu onome što ih muči, već godinama, gotovo od samog rođenja dece – od ostvarivanja prava socijalne zaštite i školovanja do nedostatka stručne pomoći u nekim institucijama. Razmenjuju informacije, koje im nadležni, kažu oni, često prećute…
I ovogodišnji projekat, nazvan „Zajedno učimo o ekologiji kroz kreativne aktivnosti i čuvamo prirodu“, finansira preduzeće “Jelen Do” d.o.o. i “Carmeuse Foundation”.
– Oni su, nažalost, među retkima koji su prepoznali potrebe, još uvek marginalizovanih porodica dece sa smetnjama u razvoju, i koji shvataju važnost učestvovanja u društvenoj zajednici. Bilo bi značajno da i lokalne samouprave podrže ovakve projekte – istakli su svi učesnici u radionicama, koje se realizuju do kraja oktobra. Za sledeću nedelju predviđeno je učešće pozorišne trupe, koju angažuje „Jelen Do“, a onda i vožnja katamaranom, pa učešće u Velikoj planinskoj trci, šetnje po Kablaru…
V. T.
SKULPTURE OD PLASTIKE
Za kraj je planirana izrada dve velike skulpture od plastičnih flaša, koje će biti pokloni za PD „Kablar“ i preduzeće „Jelen Do“. Organizatori pozivaju sve one koji mogu savetima ili materijalom doprineti da se uspešno naprave ove skulpture. Planinari „Kablara“ organizuju i akciju „Čep za hendikep“, kako bi nabavili invalidska kolica za jednu od polaznica radionice i apeluju na sve zainteresovane da ih dostave u prostorije PD „Kablar“, utorkom od 19 časova (Ulica braće Glišić).
