Некада се време мерило од вашара до вашара. У свим српским крајевима, још од средњег века, то су били догађаји важни за трговину, уговарање послова, али и бракова… Шаренило, весеље, коло, песма, шатре, све што људски ум може замислити, па и више од тога, јер на вашарима су и „чуда невиђена“. Најстарија писана уредба о вашарима или пинђурима је из 1839. Трају у Србији, готово у изворном облику, све до данас. О томе говори и заједничка изложба Етнолошке секције Музејског друштва Србије „Традиција вашара у Србији“, која је отворена у среду, 14. децембра, у Галерији Народног музеја у Чачку.
Велики број Чачана дошао је на ову изложбу, иза које стоји рад 22 музејска етнолога. Многе ауторке дошле су на премијеру свог рада у Чачак. Од идеје до реализације прошло је више година, јер, како су навели аутори, коришћени су визуелни материјал и грађа из 18 музеја са простора целе Србије. Координаторка пројекта Ивана Јовановић Гудурић, виши кустос, етнолог у Музеју града Новог Сада и председница Етнолошке секције Музејског друштва Србије, истакла је да се кроз вашаре могу идеално презетновати различити сегменти културног наслеђа.
– Вашари су институција која је преживела економске, историјске и друштвене промене, што потврђује дух нашег народа. Вредност ове изложбе је повезивање етнолога из великог броја музеја. Ово је значајан дан за наше струковно удружење, јер смо по први пут успели да реализујемо заједничку изложбу, која ће од следеће године наставити путовање по свим музејима у Србији – рекла је она и додала да изложба није могла да обухвати све оно до чега су етнолози дошли током својих истраживања.
Етнолог Снежана Шапоњић Ашашнин, која је уз колегиницу Ивану Ћирјаковић, један од аутора из чачанског Народног музеја, рекла је да су вашари у српској традицији живо наслеђе.
– И данас имају важну улогу у заштити културног наслеђа, а пре свега у очувању старих заната. Истина, доживели су и они промену, јер је присутна и „нова роба“, али су задржали друштвени значај. Углавном се организују када су велики црквени празници, из простог разлога јер се не ради, па су људи одабрали да се на тај дан друже, забаве, тргују… – рекла је Снежана Шапоњић Ашанин, потврђујући да је сваки град имао свој значајан вашар – од Шапца, Крушевца до Неготина, Руме… У Чачку су и данас значајни они у Љубићу – на Светог Јеремију и Усекованије Светог Јована Крститеља.
Стиховима о томе како је некада изгледао вашар у Чачку, изложбу је отворио др Милош Радовановић.
Стварање изложбе „Традиција вашара у Србији“ финансијски је подржало Министарство културе. Атмосфери вашара у Галерији Народног музеја допринели су чланови културно-уметничких друштава „Абрашевић“ и „Бамби“, Лепа Вујачић из Музичке школе, ансамбл Александра Смрекића, Гиги Јевђенијевић и Страхиња Ћирјаковић. Своје производе на „вашарским тезгама“ изложили су Занатска радња „Срце плус“ из Ужица, чачански сарач Перко Кувекаловић и Удружење „Етно домаћица“ из Лазаревца, које је представило јединствен производ са Косова – „стругану“ погачу.
В. Т.
