Knjiga „Kosovsko pitanje 1974-1989“ dr Petra Ristanovića, deo je doktorske disetracije dr Petra Ristanovića, napisana na osnovu obimne građe iz Arhiva Jugoslavije, Arhiva Srbije, Istorijskog Arhiva Beograda, Diplomatskog arhiva Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i više lokalnih arhiva. Posebnu grupu izvora korišćenih u radu čine memoari, dnevnici i sećanja učesnika događaja, ali i štampa, ono što su objavljivali „Borba“, „Večernje novosti“, „Politika“ i NIN. Osim toga, za oblikovanje knjige korišćena je literatura, uglavnom nastala iz pera publicista, jer istoriografskih i istraživanja zasnovanih na izvorima nema mnogo, istakla je direktorka Narodnog muzeja Delfina Rajić, predstavljajući goste promocije.
Govoreći povodom predstavljanja knjige „Kosovsko pitanje 1974-1989“, dr Milutin Živković, istoričar, istraživač saradnik Instituta za srpsku kulturu Priština u Leposaviću je istakao da sedamdesetih i osamdesetih godina o ovom problemu nije mnogo pisano, tako da ova knjiga popunjava te istorijske beline i daje čvrstu osnovu za buduća istraživanja.
-Ova knjiga nije ratoborna, nije neka vrsta „ukoričene granate“ koju ćemo mi prebaciti na suprotnu stranu, ona je zapravo most ka prekopotrebnom istorijskom saznanju o problemima koji muče ovo društvo već decenijama – istakao je Živković.
Autor knjige, dr Petar Ristanović diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu sa radom „Užička republika u memoaristici“. Na istom fakultetu odbranio je i master rad pod nazivom „Srbija 194: svedočenja i sećanja“ i doktorirao sa temom „Srpska intelektualna elita i kosovsko pitanje 1974-1989“. Dobitnik je nagrade „Gavrilo Princip“ izdavačkih kuća „Prosveta“ i „Princip“ za najbolju doktorsku disertaciju odbranjenu u Srbiji tokom 2018. godine iz oblasti nacionalne istorije i nagrade Arhiva Srbije „Đurđe Jelinić“. Od februara 2012. godine zaposlen je kao istraživač –saradnik na Institutu za srpsku kulturu – Priština (Leposavić) na projektu „Materijalna i duhovna kultura Kosova i Metohije“ .
– U periodu koji knjiga obrađuje je posejano seme svega onoga što je epilog imalo u devedesetim. Tu su koreni albanskog separatističkog pokreta, tada je na Kosmetu posejana klica albanskog separatizma i došlo je do potpunog raskola između Srba i Albanaca, koji su do tada živeli jedni kraj drugih. Ne zajedno, ali su jedni druge tolerisali. Nakon ovih 15 prelomnih godina, nestala je međusobna tolerancija, eskaliralo je neprijateljstvo koje je tokom devedesetih kulminiralo u rat – rekao je Ristanović.
„U svojoj suštini kosovsko pitanje je direktan nastavak nikada do kraja razrešenog istočnog pitanja koje oblikuje sudbinu Balkana još od 18. veka. Ključni faktori koji su uticali na razvoj istočnog pitanja istovetni su u slučaju kosovskog pitanja. Na prvom mestu to je snažan uticaj međunarodnog faktora oličenog u „velikim silama“ u 19. veku, ili u „međunarodnoj zajednici“ krajem 20. veka. Drugi faktor je (zlo)upotreba istorije, legitimisanje savremenih ciljeva taznim, često izmišljenim i jednostrano tumačenim presedanima iz prošlosti i potpuno zanemarivanje argumenata druge strane, čak ignorisanje njihovog postojanja. Cilj ove knjige je da se kosovsko pitanje, odnsno njegov period obuhvaćen istraživanjem, rasvetli na osnovu izvora i popuni belina na stranicama istorije ovog, još uvek nezavršenog procesa zamagljenog često (zlo)upotrebom istorije u političke ciljeve“, navodi autor knjige u Predgovoru ovog značajnog izdanja.
Z. L. S.
