-Od pamtiveka su žene prele i tkale. Izvlačile, tanjile i upredale niti konoplje, pamuka, svile, vune, i preplitale u čaroliji svojih osmeha i svenoćnih bdenja. Ta potreba da se prstima magija ispreda, zadata ženama za večna vremena kao zavet, začudo i na radost opstaje u vremenima u kojima neprospavane noći nikoga više ne zaodevaju i ne pokrivaju. Drevno umeće tkanja iznedreno mudrošću žena i potrebom da se uplitanjem niti i čarolijom koju ruke promeću, gradi i stvara odeća, da zaštiti i pokrije… Od vajkada su žene sve svoje strepnje i čežnje nitima osnove i potke ćutke poveravale. Svaka se tkalja svojom tajnom skrivala među kudelje, vlakna pamuka i vune, zbrajala i razbrajala, mrsila i tiho snovala. Po tradiciji, žene su u potpunosti oblikovale najveći broj odevnih predmeta. Umešnost i kreativnost posebno je dolazila do izražaja kod izrade košulja. U Srbiji je skoro do sredine 19. veka košulja bila osnovni deo muške i ženske odeće.
Osvrtom na ulogu i značaj drevnog umeća tkanja, goste etnologe iz Užica, Kragujevca, Beograda, Gornjeg Milanovca, Sirogojna, pozdravila je direktorka Narodnog muzeja Delfina Rajić prilikom otvaranja izložbe „Košuljica izvezena – košulje kroz vreme“, 26. decembra 2019. u Galeriji Narodnog muzeja. Izložba je realizovana uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Grada Čačka. Autor postavke je etnolog Snežana Šaponjić Ašanin, muzejski savetnik. U etnološkoj zbirci Narodnog muzeja u Čačku nalazi se kolekcija od 98 košulja izrađenih od kraja 19. do sredine 20. veka. Poreklo ovih košulja uslovljeno je poreklom stanovništva u Čačku i okolini.
Program su pesmom i igrom u duhu tradicije zapčela deca KUD „Bambi“ i grupa „Crnućanke“. Izložbu je otvorila etnolog, recenzent kataloga Snežana Tomić, muzejski savetnik Muzeja na otvorenom „Staro selo“ u Sirogojnu, navodeći da je njena saradnja sa Narodnim muzejom u Čačku započela pre tri decenije i da isto toliko traje i sa autorkom izložbe Snežanom Šaponjić Ašanin, koja je „do sada dala važan doprinos u očuvanju kulturnog nasleđa proučavajući teme u oblasti duhovne kulture i društvenog života, baveći se istraživačkim radom, kao i materijalne kulture u okviru etnografske zbirke koju vodi, a tiče se seoske i gradske nošnje, tekstilnog pokućstva i proizvodnje tekstila, ali i kao saradnik Centra za nematerijalno kulturno nasleđe u kome koordinira rad na području centralne Srbije u procesu upisa elemenata u Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa RS“.
Autorka izložbe Snežana Ašanin, u katalogu beleži da su ih stvarale isključivo žene počev od prerade sirovina za platno od kojeg su krojene (konoplja, lan, pamuk, svila) do izrade samog platna, šivenja i ukrašavanja. To je dugotrajan i naporan posao, ali i veliko zadovoljstvo, kada njihova inventivnost dolazi do izražaja u pravljenju kombinacija boja, nijansi, i stvaranja raznolikih motiva kroz mnogobrojne vrste tehnika veza i načina ukrašavanja perlicama, šljokicama, čipkama, aplikacijama, porubima, i naborima.
Izloženo je 96 košulja, od 98, kojima raspolaže muzejska zbirka. Njihov izgled govori o njihovoj nameni i društvenom statusu onoga kome je namenjena. Ona otkriva i to da li su košulje nošene u svakodnevnim ili svečanim prilikama, što ukazuje na njihovu estetsku komponentu, ali i na profesionalnu i versku. Na osnovu izloženih košulja nastajalih u dužem vremenskom periodu saznajemo o tipskim odlikama i karakteristikama u materijalu, kroju, ornamentici i celokupnom stilskom oblikovanju. Košulja ukazuje i na to kojeg su pola i uzrasta bili pojedinci koji su ih nosili, kakav je bio njihov položaj u porodici, da li je porodica bila više ili manje imućna. Analizirajući način odevanja i mode u delu „Psihologija odeće“ Džon Karl Fugel, kako navodi recenzentkinja Tomić, razlikuje fiksirani i modni kostim, posmatrajući ga u prostornoj i vremenskoj dimenziji. S obzirom na to da košulja kao deo odeće pripada fiksiranom modelu, ona se sporo menjala, i upravo zato ona pokazuje izuzetno bogatstvo regionalnih razlika, nasuprot modnom kostimu, koji se veoma brzo menjao.
Autorka izložbe Snežana Šaponjić Ašanin, uz zahvalnost kolektivu Narodnog muzeja i etnolozima, zahvalila je i penzionisanoj koleginici Nevenki Bojović, kojoj je prvi predmet koji je inventarisala u Etnloškom odeljenju bila upravo košulja, konstatujući da je najveći broj izloženih košulja upravo ona i prikupila, obradila i sačuvala. da bi danas ja iznela pred publiku. Ašanin je prenela i pozdrave vrednog darodavca Narodnog muzeja Marije Bokarov, koja je poklonila najvredniji izloženi eksponat. Reč je o košulji koju je nosila žena Ali-paše, poslednjeg predsednika vlade tadašnje Turske, koji je 1876. godine na Kalemegdanu predao ključeve Beograda knezu Mihajlu Obrenoviću. Košulja je izrađena od svile i veoma lepo ukrašena, a postavljena je na centralnom zidu Galerije Narodnog muzeja.
Zorica Lešović Stanojević