СОЛИСТИЧКИ КОНЦЕРТ ПИЈАНИСТКИЊЕ ИВЕ ВУКОВИЋ У ДОМУ КУЛТУРЕ
У организацији Музичког програма Дома културе, 27. октобра, одржан је солистички концерт Иве Вуковић, што је и био повод за наш разговор са младом, али већ познатом чачанском пијанисткињом. Публика је имала прилику да чује музику од периода барока, па све до периода двадесетог века. Млада пијанисткиња је концерт отворила величанственом токатом у е-молу, Јохана Себастијана Баха, а у наставку је извела последњу сонату Фредерика Шопена. Музичко вече је наставила са трећом сонатом у а-молу, Сергеја Прокофјева, а на самом крају концерта чуле су се дивне мелодије из парафразе Франца Листа, на једну од Вердијевих најпознатијих Опера, Риголето. Наравно, емоције које буди класична музика треба доживети, а о свом музичком свету, уочи концерта, Ива Вуковић је за “Чачански глас” говорила срдачно и искрено.
Клавир је постао ваша “играчка” већ са четири године. Колико је томе допринела мајка, као професор соло певања?
– Мама је имала највећи утицај на мене. Одрасла сам уз клавир, симфонијски и оперски репертоар. Пуштала ми је разна дела класичне музике, од етида, до симфонија. Током одрастања, паралелно са музичком личношћу, неговала сам и свој карактер и на крају, надам се, постала снажна личност. Ето, и данас сам у том дивном свету.
Ко данас највише утиче на развој ваше музичке личности?
– Већ четири године на Факултету музичке уметности у Београду радим са професором Александром Сердаром и сматрам да је он много утицао на развој моје музичке личности. Волела бих да и у будућности напредујем уз помоћ професора.
Шта ће бити приоритети вашег будућег усавршавања?
– По завршетку студија планирам да упишем мастер студије. Волела бих да се константно усавршавам, да потом упишем и докторске студије. Али, и да се бавим и камерном музиком и да наступам… Желим да будем свестрана и да учим докле год је то могуће. Сан ми је да се бавим музиком у сваком смислу, и професуром, и да свирам, и да, можда, једног дана нешто и напишем. Видећемо…
Студент сте завршне године факултета и већ сте постали успешна пијанисткиња. Колико је таленат битан за развој уметника?
– Доста сам наследила од мајке. Таленат јесте оно што краси, али није пресудан за изградњу уметника, за доброг извођача. Поред тога, потребно је велико одрицање, као и велики рад.
Музика ће дефинитивно бити ваша професија. Али, шта је неопходно за успех, попут вашег?
– Сматрам да успешно бављење музиком захтева велику истрајност и упорност. Овом професиојом треба да се баве само особе које музику заиста воле, јер је потребно много, много сати вежбања и рада. Такође, веома је важно и не допустити да вам “угасе” љубав према музици.
Да ли вам је и колико у детињству било тешко да вежбате?
– Вежбање ми никада није представљало проблем, није ми било тешко, зато што ме је мама увела у музику кроз игру. У музички свет сам закорачила на најлепши начин, за мене је све било песма и игра. Музику сам професионално почела да схватам када сам порасла, али никада ми није било тешко да вежбам. Јер, бавим се оним што волим, а то је привилегија. Сваки пут када седим за клавиром, свирам са љубављу. Недостају ми наступи, али надам се да ће бити боља епидемиолошка ситуација. Једва чекам концерте, јавне наступе, да бих се усавршавала као уметница, која ћу, надам се, једног дана бити. Још увек не желим тако да се декларишем.
Вероватно се радујете и предстојећем концерту, који ће бити одржан 5. новембра, у Галерији Гуарнериус, у Београду?
– Факултет музичке уметности и Галерија Гуарнериус награђују најбоље студенте са факултета, на основу досадашњих остварења и просека. Велика ми је част што сам добила термин да одржим солистички концерт. А већ 18. новембра, у истој сали, имаћу концерт са камерним ансамблом, са другарима који свирају виолину и виолончело.
Који репертоар најрадије изводите?
– Највише волим да изводим дела из касног класицизма, односно, Бетовена и она која су написана у периоду романтизма, дакле, Шопена, Листа… А затим и руског романтизма, као што су дела Скрјабина, Рахмањинова, Чајковског.
Завршили сте и соло певање у Музичкој школи…
– Завршила сам соло певање, али не бавим се професионално певањем. Волим да певам класичну, оперску музику, али забавну. Такође, волим и да слушам класичну, јер у мени буди емоције које не може ниједан жанр музике. Али, поред класичне, волим да слушам и страну, популарну музику.
Добитница сте многих награда. Колико су важна признања?
– Све награде су само тренутне, важе једну календарску, или школску годину. Наравно, у тренутку када је добијете, награда представља велику част. Али, она не траје заувек, јер је на уметнику да се изнова и изнова доказује. Награда је за мене подстрек да идем даље, да будем још боља, да бих себе превазишла.
Поред музике, шта још испуњава ваш живот?
– Свакако да није сваки мој тренутак у току дана испуњен музиком. Бавим се и другим стварима, а имам и доста пријатеља. Сматрам да су сви сегменти живота јако битни за изградњу личности уопште, па тако и музичке, и да се све чује у тону, у звуку. Трудим се да негујем сваки део своје личности…
Нела Радичевић
Фото: Приватна архива Иве Вуковић
МАЈКА ДРАГАНА ВУКОВИЋ: ВЕЛИКА ОДГОВОРНОСТ
Ивина мајка Драгана Вуковић, професор соло певања у Музичкој школи “Др Војислав Вучковић”, како каже, интуитивно је осетила да њена кћерка музику носи у себи:
– Усмерила сам је и подржала на њеном музичком путу, а сада, не бих рекла да је све на њој, јер не знамо шта нам живот доноси, не можемо унапред све да планирамо. Али, битно је да Ива воли музику и да је до сада била истрајна, без обзира на разна дешавања у животу.
Сада сте поносна мајка…
– Када је реч о поносу, он времено, не да нестане, већ постане део вас. Можда, не бих ни рекла да је то понос, већ велика одговорност.
УЗ КЛАВИР ОД ЧЕТВРТЕ ГОДИНЕ
Чачанка Ива Вуковић је већ са четири године почела да свира клавир у Музичкој школи “Др Војислав Вучковић”, у класи професорке Магдалене Поповић. Школовање је наставила у Музичкој школи “Др Милоје Милојевић” у Крагујевцу, у класи професорке Наталије Томић, а средње музичко образовање стекла је у Музичкој школи “Др Војислав Вучковић” у Чачку, у класи професорке Весне Јањић. Тренутно је студент четврте године Факултета музичке уметности у Београду, у класи професора Александра Сердара. Добитница је многих награда на домаћим и међународним такмичењима. У своје највеће успехе убраја: 100 поена на Републичком такмичењу музичких и балетских школа Србије, специјалну награду за најперспективнијег пијанисту на међународном такмичењу у Радовљицама (Словенија), лауреате на међународним такмичењима у Стокхолму (Шведска), “Бањалучки бијенале” (Бања Лука), Даворин Јенко (Београд), такмичење младих пијаниста у Шапцу, као и више пута на такмичењима у Смедереву, Крагујевцу, Аранђеловцу. Проглашена је за најуспешнијег учесника 56. и 58. Фестивала музичких и балетских школа Србије. Два пута је била добитник прве награде на такмичењу “Петар Коњовић”, као и награда на такмичењима младих пијаниста у Санкт Петербургу (Русија), Фестивалу словенске музике (Београд) и многим другим. Такође, Ива је активна и на пољу камерне музике и са ансамблом “Трио П Пиццоло”, у класи професора Немање Станковића, освојила је прву награду на међународном такмичењу Даворин Јенко. У децембру 2019. године, Ива је добила специјалну награду Града Чачка и проглашена је за најуспешнијег студента у претходној школској години. Такође, добитница је награде “Олга Михајловић”, коју је добила од Факултета музичке уметности, као најталентованији студент клавира у 2020/2021. години. Похађала је семинаре код многих реномираних професора, а као солиста је наступала у свим значајнијим салама Србије.
