– Ово је један од најсрећнијих дана у мом животу! Улица је најмање што је чика Обрен могао да добије. Српска култура, која се базира на традицији, била би много сиромашнија да нема његове заоставштине. Остала је и његова поезија о којој се не зна много. Претпостављам да је ово иницијатива вашег градоначелника, одавно га притискам. У сваком случају, хвала њему, Скупштини града, која је донела ову одлуку. Ово је најмање што је могао да добије, чика Обрен је заслужио више. Нека , значи и ово. Чика Обрен би остао да живи довијека, али овако је подвучено – каже Мирослав Илић, кога је прославила песма Пјевовићева „Волео сам девојку из града“.
Улица Обрена Пјевовића дуга је пола километра, полази од његове куће и завршава се на скретању ка Горњој Трепчи. Асфалтирана је пре четири, пет година. Некада безимена улица, добила је име заслугом Мрчајевчана Милуна Тошића и Луна Левајца.
Оживела је и кућа Обрена Пјевовића, у којој сада живе његов унук Душан, снаја Марија и праунук Теодор. Душан се пре неколико година вратио из Канаде, оженио Чачанском и вратио у родну кућу оца Николе. Ни Обренов син Никола више није жив.
У тој кући у Мрчајевцима, пре пола века, Мирослав и Обрен су а капела вежбали извођење песме „Волео сам девојку из града“.
– Чика Обрен је био самоук човек, није имао инструменте, али је мелодију створио у глави. Отишли смо у Београд да понудимо песму и тражили су нам демо снимак. Он је само поновио: „Демо снимак! Миро, сине, пусти глас… – сећа се Мирослав Илић.
Обрен Пјевовић је рођен 1919. у Доњој Горевници. Преселио се у Мрчајевце 1941. Умро је 1991.
