Поводом Светског дана вода у петак, 22. марта започета је реализација пројекта #водаздравозаготово (#takingwaterforgranted) радионицом која је одржана у Одељењу за децу и младе чачанске Библиотеке. У овом малом еколошком подухвату који је реализован под слоганом „У моди је да бринемо о води” учествовало је 18 дечака и девојчица предшколског узраста, а замисао сусрета са најмлађим читаоцима је одупирање лошим навикама и еколошком неваспитању.
Зашто је Земља плава планета и да ли је свака вода за пиће, како стиже до наших домова и шта се с њом дешава након употребе – нека су од питања на која су радионичари дали и духовите одговоре. Било је речи и о томе чему све вода служи и шта не ваља ако има боју, укус или мирис, те како се лако, уколико се не води рачуна, пијаћа вода претвара у неупотребљиву материју. Упућујући на поезију за најмлађе која одише еколошким активизмом и стихове Верољуба Вукашиновића, Милована Данојлића и Добрице Ерића, на сликовнице и приче попут „Помозимо свету – спасимо планету”, „101 начин да спасемо Земљу”, „Фока Калина брине о мору”, и др. показано је како је важно од малих ногу брижљиво опхођење према води и њено рационално коришћење. Како је „природа човеку дала воду, да је користи узима и пије, а човек њој заузврат ништа вратио није”, како је додатно уништава отпадом коме треба неколико стотина година да се разгради, различитим примерима радионичарима је дато до знања да су последице загађења далекосежне.
Након што су се подсетили да осим људи, чувена H2О служи на корист флори и фауни, „бацили су се на посао” и израдили водене животиње од пластике и папира. Рециклажа им није била гњаважа, па како пластични и метални чепови не би завршили у стомаку једне рибе, што се често догађа, искоришћени су да се од њих направе рибље крљушти. Док су једнима пужеви и медузе са необичним очима побрали симпатије, други су били одушевљени савитљивом папирном рибом коју су израдили. А отисцима дланова, који симболично представљају капи воде, радионичари су учинили да вода из замишљене библио-чесме потече. Напослетку, примивши еко-дипломе на којима су исписани стихови Верољуба Вукашиновића научили су да је „еколог свако ко природу воли и да се екологија учи (у библиотеци) и школи”.
Овај еколошки састанак у пријатном амбијенту Библиотеке започео је мишљу да је она место где станују сва знања света која само чекају да буду откривена, а завршио се представљањем књига из еколошког кутка Одељења за децу и младе. У бројним сликовницама, енциклопедијама и књигама може се сазнати све о киселој киши, кружењу воде у природи, загађењу, еко-херојима у зеленој боји, животињама и свему што може занимати најмлађе читаоце који никада не морају да живе у бризи јер, речено Ршумовим речима, „ко нема у глави има у књизи”.
Кроз радионицу, коју је водила Ирена Планинчић уз помоћ Милице Домановић, Биљане Арсић и Владимира Симића, настављена је сарадња са школом „Знам за више”.
Извор: Градска библиотека
