Život žena na selu u Srbiji je veoma težak, a njihov položaj je još teži u vreme pandemije i vanrednog stanja, koje je svima nametnulo nova pravila života. Samo 12 odsto su vlasnice gazdinstava, 12 procenata nema zdravstveno osiguranje, a više od 60 odsto ne uplaćuje doprinose za penziju. Diskriminisane su u mnogim pravima. Udruživanje oko zajedničkih ideja i poslova može da bude jedan od koraka da se njihov položaj promeni na bolje, ali im treba pomoć i konkretna podrška lokalnih samouprava, države, kao i supruga, sinova, očeva, komšija, da svoje proizvode dobro prodaju na tržištu.
Na Međunarodni dan seoskih žena juče se u čačanskom selu Ježevica govorilo samo o tim temama, koje su tek u poslednje vreme postale zastupljenije u medijima i celom društvu. U nedavno renoviranom prostoru Mesne zajednice u Ježevici, još jedno delo žena iz tog kraja, predstavljena je izložba ženskih proizvoda, koju su priredile članice Ženske inicijative iz Trstenika, Udruženja seoskih žena „Dragačevo“, „Evgenije“ iz Ježevice i „Vapljanke“ iz Vape. Tim povodom u ovo podjeličko selo došli su brojni gosti, među kojima i potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost prof. dr Zorana Mihajlović, gradonačelnik Čačka Milun Todorović i mr Nadežda Satarić, predsednica Udruženja građana “Snaga prijateljstva” – Amity, koje sprovodi projekat „Osnažimo seoske žene za život nakon COVID – 19“. Naravno, uz značajnu podršku brojnih žena, sve više ujedinjenih.
– Žene su te koje drže domaćinstvo, čuvaju tradiciju, one su garant za očuvanje sela. Mi smo tu da stvorimo uslove da mogu da budu ili da postanu vlasnice gazdinstava – rekla je Zorana Mihajlović i obećala da će biti upućena zajednička inicijativa za izmenu i dopunu nekih zakona, pre svega Zakona o penziono-invalidskom osiguranju i Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kako bi se unapredio ekonomski položaj žena na selu.
O stvaranju pogodnog okruženja za poboljšanje položaja žena na selu govorila je predsednica Udruženja Amity mr Nadežda Satarić.
– Žene na selu su vredne i posvećene. One nisu samo dobre domaćice i majke, već i vredne radnice u njivi, bašti, toru, rade barabar sa muškarcima, a nekada i više od njih… Ali su među najpogođenijim kategorijama od posledica pandemije. Mnoge su ostale bez posla kod svojih poslodavaca. A one koje se bave poljoprivredom bile su još više opterećene kućnim obavezama i poslovima. Nije bilo mogućnosti da svoje proizvode plasiraju na pijacama – neke su od posledica pandemije koje je navela Satarić.
Ona je naglasila da gradovi i opštine moraju više ulagati u obnovu i izgradnju seoskih puteva, vodovoda i celokupne infrastrukture.
– Izdvajanja za jačanje sela, a posebno za podršku ženi na selu, nisu običan trošak, već investicija koja će sprečiti odumiranje sela i obezbediti revitalizaciju – zaključila je Satarić.
O ulaganjima u infrastrukturu sela govorio je i gradonačelnik Čačka Milun Todorović. Kao jedan od primera on je naveo izgradnju vrtića u Zablaću za 130 mališana.
– Ostaje obaveza da i ubuduće radimo zajedno, Vlada Srbije i ministarstva, Grad Čačak, kao i udruženja, da se žene na selu osete uvaženo, da imaju isti ili bar sličan status kao žene u gradu – rekao je Todorović.
U razgovoru sa gostima, članice okupljenih udruženja ukazale su i na probleme u plasmanu svojih proizvoda. A šta mogu same ili zajedno da proizvedu pokazale su na svojim štandovima, od organskog voća, povrća, zimnice do domaćih sapuna i ručnih radova od vune… Bogatstvo boja, ukusa, kreacija…
Projekat „Za poboljšanje položaja žena na selu“ Amity realizuje u partnerstvu sa Udruženjem „Ženska inicijativa“ iz Trstenika i Udruženjem seoskih žena “Dragačevo”, a u okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz finansijsku podršku Evropske unije.
V. Trtović
KIVANO ZA POTPREDSEDNICU
Udruženje “Vapljanke” osnovano je u maju ove godine. Za sada imaju 20 članica, ali se nadaju da će uskoro biti brojnije. Organska proizvodnja im je jedan od ciljeva. Donele su oskoruše, trnjine, mušmule i mnoge druge vrste voća i povrća, koje se sve teže mogu naći na pijacama, Među tim domaćim, našle su se i voćke iz dalekih zemalja, poput peruanske jagode i kivana (afrička dinja), koju je potpredsednica Zorana Mihajlović dobila na poklon.
