ЛЕПА ИСКУСТВА ИЗ ПОРОДИЛИШТА
Почетком септембра Чачак је у једном дану добио две Круне. Тог петка, 3. септембра, Селена Кошутић и Јелена Шуњеварић у чачанском породилишту родиле су ћерке, обе царским резом. Селена и Јелена до уласка у породилиште нису се познавале. Велико изненађење бабица и сестара на пријему изазвале су бројне подударности, јер су, осим истог вероватног термина порођаја, мајке изабрале исто, не баш тако често име за своје девојчице! Круне су већ неколико недеља у својим домовима, окружене љубављу и пажњом најмилијих. Селена и Јелена свакодневно се чују, постале су пријатељице… Обе носе лепа искуства из чачанског породилишта, која су желеле да поделе са читаоцима „Чачанског гласа“.
– Рођење детета је најсрећнији дан за једну породицу. Улазак у чачанско породилиште, поред среће за моју породицу, донео нам је и лепу причу, дивну авантуру и једно пријатељство. Док смо се припремале за порођај, нас две смо у разговору схватиле да смо, игром случаја, изабрале исто име за наше девојчице. Све је на тренутак деловало као скривена камера… Наравно, одабир имена није случајан, јер обема значи и крунисање велике љубави. Круна није тако често име, али неко је познавао неку баку Круну која је била велепоседник, неко је имао прабаку Круну, мом Деспоту (старијем сину) требала је круна… Посебно у овој години, због познатих околности, Круна није пуно, а тог дана, ето, у Чачку на свет су дошле две – започиње причу Селена Кошутић, млада дизајнерка, творац бренда „Chili Bags“, о којој смо писали почетком ове године.
Круна Кошутић се родила у 11.05, а Круна Шуњеварић у 13.32. Дошле су на свет са истом килажом!
– Током порођаја имала сам велику помоћ и подршку целог тима, уз бодрење анестезиолога и музику која је пратила цео порођај, уз једну дивну Љиљу која ми је шапутала на ухо да сам храбра и да је моја Круна ускоро ту. Након пар минута најдивније руке докторке Душице Миловановић подигле су моју ћерку изнад паравана и родила сам се још једном као мајка. На свет је дошла здрава и срећна девојчица тешка 3.700 грама и дуга 50 сантиметара. Плакала сам од среће, а за сав труд награђена сам првим пољупцем своје наследнице – прича Селена.
Две Круне су, поред истог имена, датума рођења и килаже, наредних шест дана делиле и исту собу. У дуету су долазиле на подој и дружење са мамама.
Селени је ово други порођај, први у чачанском породилишту. Дошла је у њега, признаје, са много предрасуда, па и страхова, због прича које је чула. Испоставило се, све је било потпуно супротно…
– На првом кораку у породилиште, наишла сам на осмехе. Од тада почиње прича, коју сам градила од оног што сам доживела. Зато бих волела да моја и Јеленина прича буду подстрек будућим мамама да без страха закораче на та врата, јер особље је вредно сваке похвале, као и услови у породилишту. Кревети су удобни, туш кабине практичне и чисте, храна је коректна, свака бабица целу своју смену брине о здравственом, психичком, физичком и емотивном стању нове маме, без изузетка. Сваку бих понаособ загрлила и рекла им: „Гоцо, Ордена, Биљо, Горице, Миланка, хвала вам! Ни једна особа на овом свету, сем моје маме, није ме толико пратила, бодрила и разумела“. Исто важи и за педијатријске сестре које о бебама воде рачуна, њиховом заслугом су чисте, срећне и умотане као кифле. Онај тренутак када би свака од њих унела бебу и рекла „Број 19 је гладна“, тада сам се осетила јако битном, јер требам својој беби и уз њихову помоћ је дојим. Хвала им на сваком савету, објашњењу и одговору на питања. Педијатри су нам са пуно разумевања давали информације о нашим бебама. Зато им поручујем – Миро, Весна, Гоцо и Андријана, хвала што су нам бебе здраве. Заиста бих волела да свака мама осети у свом доктору сигурност, као што сам ја осетила у докторки Душици. Сви, без изузетка, према нама су се односили са поштовањем. Посебно бих похвалила то што су дојење ставили на прво место, јер је то идеална храна за дете, најздравија у сваком погледу, најјефтинија за кућни буџет… У породилишту не постоји опција – нећу или не могу да дојим. На почетку те науче све, и то да је дојење најбоље за здравље бебе, као и саме мајке – набраја Селена.
Све њене речи потврђује и Јелена. Једна другој су и тада у породилишту, па и данас велика подршка.
Круна Кошутић је из породилишта изашла два дана раније од друге Круне, јер је, како каже Селена, журила да упозна брата Деспота. Сваком Деспоту је, додаје она, неопходна једна Круна. А мама Селена се вратила својој уметности, писању калиграфије и дизајну ташне.
– Велике љубави никада се не запоставе, прву поруџбину сам, као сваки ажурни уметник, примила два сата после порођаја. „Chili Bags“ је добио новог члана тима, а ја сам, поред ћерке из породилишта, у срцу понела најлепша искуства и срећу – каже на крају Селена.
В. Т.
Фото: Породични албум Кошутића
ПРИЧА О ИМЕНУ
Селена је о имену Круна много тога сазнала – да потиче од латинске речи „coronatus“, што значи крунисање, да је код старих Грка и Римљана то било највише одликовање, које се давало победницима на такмичењима и заслужним грађанима… Короња, реч истог порекла, постоји и на падинама Овчара у неколико топонима – Короњска ливада је испод врха Овчара, пропланак Мала короња, Короњски до и Короњски поток… Према легенди, у стара времена, приликом избора места за изградњу манастира, бачена је круна са врха Овчара. Тамо где се заустави, требало је подићи манастир. Круна је најпре пала на један већи пропланак који доби име Короња, а затим на мањи Малу короњу. Круна се зауставила у Короњском долу, кажу баш на месту где је подигнут манастир Сретење…
Деспот добио своју Круну 
Селена није желела ништа да ризикује. Када је све размотрила, одлучила је да се пре порођаја вакцинише против ковида. Примила је „фајзерову“ вакцину, која је за сада једина одобрена за труднице. И како каже, хвала Богу, све је протекло одлично!
