Епархија жичка сутра, 1. октобра, дочекује мошти Светог Јакова Туманског и Жичког. У 16 часова у Храму Светог Саве служиће се акатист Светом Јакову са изношењем на целивање моштију Свеца. За 19 часова најављено је предавање „Свети Јаков Арсовић – сведок и проповедник покајања“, на коме ће говорити игуман тумански архимандрит Димитрије (Плећевић) и протосинђел Петар (Богдановић).
У суботу, 2. октобра, након Свете Архијерејске Литургије, начелствује епископ Јустин, уз саслужење архимандрита Димитрија, у поподневним сатима биће испраћене мошти Светог Јакова.
Преподобни Јаков (у свету Радоје Арсовић) рођен је 1894. године у селу Кушићи, надомак Ивањице. После основног образовања, жељан науке и сазнања отиснуо се из домовине у Француску, где је успешно завршио студије и стекао два доктората. Један из области философије на Сорбони у Паризу, а други из области права у Момпељеу. Радио је као службеник у дипломатији Краљевине Југославије у Француској.
Одмарајући тридесетих година 20. века у Врњачкој Бањи, нашао се приликом одржавања Сабора богомољачких братстава Србије. Задивио се проповедима Светог владике Николаја и свештенства, а посебно беседом једног простог српског сељака. Дотакавши га том приликом благодат Божија, напустио је службу и световни живот и дошао је код владике Николаја са молбом да буде искушеник. Након дугог испитивања Владика га је примио. Као искушеник прошао је сва монашка послушања. Као једном доктору наука није му падало тешко да риба тоалете, чисти кромпир и сл. Строго се подвизавао, слабо се и оскудно хранио, неретко отпацима од трпезе. Имао је само два пара изношених мантија. Никада није легао у постељу, већ се молитвено одмарао. Одликовао се необичним даром ћутљивости.
Пре Другог светског рата, био је уредник „Хришћанског мисионара“, а пред сам рат и у току њега, био је ватрени проповедник вере, украшен равноапостолном ревношћу. Стекавши многе духовне дарове био је и прозорљив. Предвидео је оба бомбардовања Београда, бомбардовање манастира Жиче и друге догађаје.
У току рата живео је у манастиру Љубостињи, где је упамћен као велики подвижник. Мучен од комуниста, исповеднички се упокојио, након жестоког батинања у селу Раброву, у фебруару 1946. године. По сопственом завештању сахрањен је у манастиру Туману. Мошти су му откривене 21. октобра 2014. године.
Приредила В. Т.
Извор: Сајтови – Епархија жичка и манастир Тумане
