U dvorištu Gimnazije nastupili „Kralj Čačka“, „Manisent i mentalnost“ i „Jurka“: VELIKI POVRATAK

Jubilej, 180 godina od nastanka Gimnazije, obeležen je i koncertom u dvorištu škole, prošlog četvrtaka, na kom su nastupili „Kralj Čačka“, „Manisent i mentalnost“ i „Jurka“.
Koncert sa kvalitetnim ozvučenjem i rasvetom, dobrim zvukom, ali nažalost pred malim brojem zainteresovanih đaka, profesora i ostalih. Šta je uzrok slaboj poseti, teško je reći: prohladno septembarsko veče, sportski četvrtak, gotovo nikakva reklama, ili potpuna nezainteresovanost mladih za rokenrol.
Bez obzira na sve, izvođači su bili spremni za svirku i dobro „nabrijani“. Prvi je svirao „Kralj Čačka“, ovaj put bez pratnje. Bio je planiran kao treći izvođač za samu završnicu, ali bez pratnje je morao prvi, a mnoge je to zbunilo i nisu došli na njegov nastup, zato što su ga očekivali znatno kasnije. Srećom, ton je bio dobar, svaka reč i svaki stih se čuo, gitara dobro ozvučena. Nekako najbolji utisak su ostavile, već čuvena „Pad u Ljigu“ i Koenova „Partizans“.
„Kralj“ je zatim nestao u mraku, a onda su se pojavili oni – „Manisent i mentalnost“, bend iz gimnazijskih dana sa početka novog veka, koji se uz veće i manje pauze održao sve do danas i to bez oficijelnog albuma, samo svirka, svirka i svirka. Ponovo zajedno Aco, Felix i čudesni Tica – glumac, performer, zabavljač, konobar, pevač i gitarista. „Senka seko“, „Revolucija“ i sve je samo posle dve probe zazvučalo kao nekad, jako i moćno. U sećanje su se vratili mnogobrojni raniji nastupi, a posebno onaj na Gradskom trgu, u ranu jesen pre deset godina, isto povodom jubileja, tada se slavilo 170 godina Gimnazije u Čačku. Tada moćnim „Manisentima“ na bini su pravili društvo veliki „Partibrejkersi“ i čudesna „Gužva u šesnetercu“, nikad prežaljena. Srećom, bubnjar se ubrzo sa svoje bubnjarske stolice preselio u profesorku stolicu Gimnazije i bio je jedan od inicijatora ovog koncerta, na kom su nastupili sve sami bivši đaci ove čuvene škole, sada muzičari. Ni pre deset godina publike nije bilo mnogo ni pored „Partibrejkersa“, ali sada znatno manje, što je znak opšteg urušavanja rokenrol kulture. Raduje povratak „Manisenta“ i njihova najava konačnog izlaska prvog albuma i ta radost da se samo svira, ona dečačka, nikad ugasla.
„Jurka“ na kraju za svoje poklonike i to bi bilo to do sledećeg jubileja.
Na kraju, jedna stvar se mora reći i upravi škole odati priznanje, da je na mnogo načina uvek pomagala rad mladih muzičara, ne samo učenika svoje škole. Stvoreni su i savršeni uslovi za održavanje koncerata, ali nažalost mladi naraštaji se slabo snalaze u svemu tome, a interesovanja se usmeravaju, pre svega pod medijskim uticajem, na neku drugu stranu.