Поводом 27. априла – Дана Савеза самосталних синдиката Србије, данас је у свечаној сали Градске библиотеке у Чачку одржана свечана седница Већа СССС којом је обележена 121 година постојања и деловања највеће синдикалне организације на нашим просторима. Обележавању дана СССС је присуствовало комплетно руководство самосталног синдиката, представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и градских и општинских већа из свих делова Србије.
„Положај радника је тежак, закони нису на страни запослених, али се борба за боља радничка права, боља радна места и веће плате наставља“, главна је порука свечаног скупа који је одржан у Чачку поводом 121 године постојања и деловања највеће синдикалне организације у Србији.
Свечана седница била је и права прилика за подсећање на давну 1903. годину, када су се синдикати из различитих региона и грана удружили и формирали Раднички савез са циљем да се јединствено боре за већа радничка права, првенствено за повећање наднице и смањење радног времена, а касније да се одређена радничка права и законски регулишу. У сталној борби за бољи положај радника и заштиту њихових права било је пуно успона и падова, али је синдикат, ипак, опстао. У последњих 20 и више година, у Србији су се десиле корените промене, изазване променом друштвеног система у којем су радници одлучивали о својим правима и статусу, да би се данас ситуација потпуно променила. У процесу приватизације угашена су бројна предузећа и формирана нова, у којима, угавном, нема синдиката, па се у том погледу креће од почетка. Изменили су се и синдикати, као и његова улога, али је истовремено све више присутна иницијатива запослених да се удружују и стварају ново синдикално чланство. Ове промене се, како наводи председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић, односе на приватни секотор, док је у јавном сектору ситуација потпуно другачија, јер постоје добри колективни уговори и заштићенa права радника у сваком погледу.
– Данас је ситуација потпуно другачија, данас је приватна својина светиња и то није спорно, али је суштина у томе да је дошло много страног капитала, да су овде дошле мултинационалне компаније и да ми више не знамо ни ко је њихов власник. Нисте сигурни докле радите, када радите, а ни око плата. Све се своди на то да ако неко не жели да ради под таквим условима – врата су му отворена да оде. Раније су мајстори били страшно поштовани, уважавани, а данас нису више битни, траже се брзе руке, рутина, док радиш да не размишљаш, јер ако размишљаш не можеш да постигнеш брзину која се тражи. То је један од великих проблема које имамо, а и сва друга радничка прва су смањена. И синдикати су се променили, другачија је данас њихова улога, али је очито да запослени почињу поново да се удружују и да синдикати расту, да се ствара ново чланство. Није то таква брзина какву бисмо ми желели, али се чланство повећава у сваком случају – истакао је Орбовић.
Орбовић је, такође, указао на свеприсутнију појаву у приватном сектору, где послодавци често радницима на рачуне уплаћују минималне зараде, док се други део плате даје „на руке“, што ће за запослене оног дана када оду у пензију представљати велики хендикеп, јер ће њихова примања бити изузетно ниска. Таква пракса није повољна за раднике и због тога што са тако минималним зарадама које лежу на њихове рачуне не могу да се задуже код банака када решавају нека за њих изузетно важна питања, попут стамбеног и слично.
– Наш синдикат се бори да се што више увећа минимална зарада, да послодавци не буду растерећени у том делу. Као и синдикални покрет у Европи, и ми имамо став да минимална зарада не треба да буде у висини минималне потрошачке корпе, већ да буде у висини потрошачке корпе. Нажалост, код нас се то не дешава, код нас ни просечна плата није на тој висини, али борба коју водимо је усмерена у том правацу и надам се да ћемо у некој ближој будућности успети то и да урадимо – рекао је председник Савеза самосталних синдиката Србије.
Када је реч о предузећима у приватном сектору, ситуација је углавном слична у читавој Србији, док је у јавном сектору далеко бољи статус радника, тврди Слободан Јелић, председник Већа СССС града Чачка.
-У приватном секотру, и тамо где имамо синдикат, нема колективног уговора, нити радници имају нека права. Ми смо покушали да направимо колективни уговор у „Аутопревозу“, како би радници остварили одређена права, али нисмо успели да се договоримо. У јавним предузећима ситуација је другачија, постоји синдикат. Имамо одличне колективне уговоре, радници су заштићени и имају сва права – топли оброк, регрес, јубиларне награде. У приватном сектору тога нема и зато покушавамо да уђемо у приватни сектор, тешко је, али ћемо се борити на том путу – истакао је Јелић.
Дан Савеза самосталних синдиката Србије је обележен пригодним програмом, а Веће СССС града Чачка било је домаћин свечане седнице.
Иначе, Савез Самосталних синдиката окупља 28 гранских синдиката.
В. С.
