Priča svake od njih o tome kroz šta su prošle i kroz šta prolaze, počev od trenutka kada im je rečeno da imaju rak, o lečenju, zračenju, kontrolama, o traganju za novim terapijama, ali i za razumevanjem čak i od najbliskijih ljudi, gotovo da je identična. To su shvatile kada su pre dve i po godine počele da dolaze na radionice u Centar za lični rast i razvoj „Ogledelo“.
Tada su započele i jednu sasvim drugačiju borbu, uz podršku istinskih prijatelja, koji i sami nose isti teret. U želji da okupe što više onih kojima je u toj borbi potrebna podrška, ne samo lekara i stručnjaka, već i celog društva, u decembru prošle godine osnovale su Udruženje osoba obolelih od malignih bolesti „Vera“. Vrata u Ulici braće Glišić 6, u prostorijama Mesne zajednice „Stari grad“, otvorena su i za članove porodica, jer smatraju da im često nedostaje potpuno razumevanje baš onih najrođenijih.
Česta zabluda je da su bolesni od malignih oboljenja „otpisani“. One ne smatraju tako, iako dobro znaju sa kakvim neprijateljem se bore!
-Osećaj odbačenosti mnoge od nas prati od početka bolesti. A mi ne želimo da nas doživljavaju kao bespomoćne osobe. I dalje možemo da budemo produktivne i korisne svojim porodicama i društvu. Cilj Udruženja je da oboleli od malignih bolesti imaju mesto gde mogu da dobiju savet i pomoć psihoterapeuta, jer sarađujemo sa Centrom za lični rast i razvoj „Ogledalo“. Želimo da se čuje naš glas u društvu, ali i da podelimo ono što nas boli, da ulijemo nadu i snagu jedni drugima – ističe na početku razgovora Katarina Barać Milićević, predsednica Udruženja, koja se već 11 godina bori sa ovom opakom bolešću.
Osim o sebi, sada brinu i o drugima… Znaju ko kada ide na kontrole, koju terapiju prima i kako je podnosi… Ako je jednoj teško, onda su sve tu da joj pomognu savetima, da dođu do značajnih informacija o novim lekovima ili do lekara, kako kažu, onih „pravih“, koji će ih saslušati i posvetiti im se, ne samo kao onkološkim pacijentima…
Za sada „Vera“ ima 16 članica, među njima su i prijatelji, a ne samo oboleli od kancera. Svakog četvrtka od 18 do 20 časova su zajedno, osećaju da su deo „porodice“. Pozivaju i druge da im se pridruže, ne samo da bi razmenili iskustva, već i da se druže, da podele i ono dobro što im se događa. U saradnji sa Planinarskim društvom „Kablar“ već planiraju jedan izlet.
V. Trtović
Ceo tekst možete pročitati u novom broju “Čačanskog glasa“
BOLEST NIJE SRAMOTA!
-Svaku sumnju treba na vreme otkloniti, jer za maligne bolesti je veoma važno da se što ranije otkriju. Bar jednom godišnje treba otići na preglede kod ginekologa, interniste… Treba odvojiti malo vremena i novca, jer kasnije sve to može da bude mnogo teže. A kad se to ipak dogodi, treba pričati o bolesti, jer to nije sramota, a može se i „slučajno“ doći do informacija, koje mogu spasti i život!
Kada su mi dijagnostikovali kancer, nisam bila u šoku… Ali, kasnije kada je počelo lečenje, stalno je bio prisutan strah i preispitivanje. Ipak, želja za životom je jača, kao i nemirenje sa porazom. Nastojala sam da se ne odreknem interesovanja, koja mi pričinjavaju zadovoljstvo. Trudila sam se da ispoštujem sve što lekari kažu, da ne padam u depresiju. Imam puno prijatelja koji su se trudili da ne mislim na bolest, da mi pomognu na razne načine… Sve dok bolest nije toliko uznapredovala živela sam kao i ranije, radila sam, planinarila, putovala… Od pre više od šest godina imam ozbiljne metastaze, ali zahvaljujući mojoj doktorki iz Beograda i ta borba je uspešna. Ja se ne predajem i ne dozvoljavam to ni drugima – kaže uz osmeh Katarina, koja i ovim putem upućuje zahvalnost brojnim lekarima, koji im pomažu. Ona i ostale posebno ističu humanost i pažljivost dr Biljane Šehe, radiologa u Kliničkom centru Srbije, koja je poreklom Čačanka.
