U ovoj sezoni rod parike je značajno podbacio. Osim umanjenog prinosa za 40 do 50 odsto, i kvalitet ovog povrća je mnogo lošiji nego u prethodnoj godini. Iako se obično tokom septembra uveliko ostavlja zimnica, da li zbog cene ili zbog istanjenih kućnih budžeta, za paprikom još uvek ne vlada tako velika potražnja, kao što je to bilo u prethodnim godinama.
Kako ističe Borko Ivanović iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Čačak, iako je čačanski kraj poznat po značajnijoj prizvodnji ove povrtarske kulture, zbog nepovoljnih vremenskih prilika i temperaturnih kolebanja, umesto 50, rod iznosi od 15 i 20 tona po hektaru, što predstavlja veliki udar za poljoprivredna gazdinstva koja se ozbiljnije bave ovim vidom proizvodnje. I kvalitet ovog povrća je daleko lošiji od prošlogodišnjeg. Postavlja se pitanje da li će pri takvom umnjenju prinosa proizvodjači paprike u ovoj sezoni uspeti da nadomeste uloženi novac i ostvare bar neku minimalnu zaradu od ovog izuzetno cenjenog povrća.
-Jul i avgust su bili jako loši za papriku zbog velikih temperaturnih kolebanja. Niske noćne i visoke dnevne temperature, uz pojavu obilnih padavina, kao i olujnog vetra, prouzrokovale su i pojavu bakterijskih oboljenja na paprici, što je zahtevalo i pojačanu hemijsku zaštito. Ovo je bila izuzetno teška sezona za proizvodjače ovog povrća. Bez obzira na uložena sredstva, papriku je u takvim vremenskim uslovima bilo izuzetno teško zaštititi, na parcelama ima dosta truleži i drugih bolesti – objašnjava Ivanović.
Otkupna cena parike je možda za nijansu viša od prošlogodišnje, kreće se od 80 do 90 dinara po kilogramu. Gradjani za kilogram kvalitetnije paprike treba da izdvoje od 120 do 130, pa čak i 150 dinara, što predstavlja prilično veliki izdatak za ovaj period godine.
Daliborka Lazarević iz Čačka, koja se proizvodnjom paprike bavi već 15 godina na imanju svojih roditelja u Mršincima, tvrdi da ova povrtarska kultura odavno nije imala ovoliko umanjen rod, pa čak ni lošiji kvalitet. Na njenim parcelama prinosi paprike su umanjeni za tridesetak odsto.
-Zasadila sam hektar i 70 ari paprike. Somborka je zastupljena na pedesetak ari, a sve ostalo je crvena paprika koja je i najtraženija. Ovo je izuzetno teška sezona, jer vremenske prilike nisu pogodovale razvoju ove kulture, koja je, inače, veoma osetljiva i zahtevna. Zbog obilja kiše i kolebljivih temperatura, paprika je zahtevala pojačane mere hemijske zaštite, što je značajno poskupelo proizvodnju, a ujedno zahtevalo i znatno više rada, tako da su i izdaci za angažovanje radnika potukli sve rekorde. Štitili smo papriku od plamenjače, insekata, kojih je u ovoj sezoni bilo poprilično, od tripsa, grinje… Osim toga, ima mnogo truleži, što dodatno umanjuje rod, a prisutna je, po svemu sudeći, i antraknoza plodova paprike, iako još uvek nismo dobili zvaničnu potvrdu da je o toj bolesti reč. Sve u svemu, izuzetno skupa i teška sezona… Ipak, nadamo se da ćemo pokriti troškove proizvodnje i ostvariti bar neku minimalnu zaradu – kaže Daliborka.
Prema podacima PSSS Čačak, u čačanskom kraju paprika je ove godine zasadjena na površini od oko 180 hektara. Vodeća sela na području Grada Čačka po proizvodnji paprike su Trnavska i Ljubićska Baluga, dok treće mesto zauzima Vapa. Ova povrtarska kultura se na značajnijim površinama uzgaja i u Preljini, Zablaću, Slatini i Goričanima. U ukupnoj strukturi proizvodnje, na 90 odsto ukupnih površina je crvena paprika koja se koristi za pripremanje ajvara.
V. S.
