СВЕТИ САВА, ШКОЛСКА СЛАВА
Српска православна црква и верници данас славе Светог Саву, једну од најзначајнијих личности српске историје. Свети Сава је био српски принц, монах, игуман намастира Студенице, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Школе у Србији прослављају Савиндан као школску славу, уз пригодне програме, а светкују га и многе занатлије: ужари, мутавџије, опанчари, обућари…
Свети Сава је био рашки племић из владарске породице Немањића, утицајни дипломата и први српски просветитељ и архиепископ, законодавац, књижевник и ходочасник. Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање, и брат Вукана и Стефана Првовенчаног. Као младић је жудео за духовним животом и због тога је отишао у Свету Гору, каже Снежана Шапоњић Ашанин, етнолог Народног музеја.
– Кнез Милош Обреновић је 1827. године Савиндан прогласио нерадним даном, а у тадашњој београдској чаршији велику улогу у свету пословања имали су грчки и цинцарски трговци, који су нерадо поштовали светитеље српског порекла. Указом кнеза Михаила Обреновића, Свети Сава је 1840. године проглашен за школску славу. А кнез Данило је у Црној Гори 1856. године, такође, прогласио Светог Саву као школску славу. Савиндан се славио све до 1945. године, када је одлуком тадашњих власти строго забрањен. Међутим, имамо записе по којима можемо да видимо да се славио у црквама и да су деца припремала рецитације до 50-их, 60-их година. Јачањем српске државе, традиционалне свести и религиозности, 90-их година Свети Сава поново улази у школе и величанствено се обележава, уз приредбе и пригодне програме, све до данашњих дана – каже Ашанин.
Поред тога што је утемељио православље код Срба, на иницијативу Светог Саве изграђен је манастир Хиландар, као и многи други манастири и цркве, подсећа наша саговорница.
– Створио је српску цркву, државу и културу, као свето тројство, као темељ једног народа. Установио је Законоправило 1219. године, а прва писана књига се звала “Крмчија”. Захваљујући његовом Законоправилу створена је Српска православна црква, коју народ често назива Светосавска црква, а вернике Светосавци. Законоправило Светог Саве, поред црквеног, верског правила, уређивало је односе у свакодневном животу, попут брачног права, наследног, социјалног, али и о старању о немоћнима, болеснима, незаштићенима… – нагласила је Ашанин.
Према речима етнолога, Савиндан су славиле и многе занатлије: ужари, мутавџије, опанчари, обућари… По народној традицији славе га и сточари, јер се Свети Сава сматра вучјим пастиром. Наводећи нека од веровања Снежана Ашанин каже да се понегде чак и данас верује да ће се догодити важан државни догађај ако загрми на Светог Саву.
Н. Р.
