Ако буде изграђен најављени видиковац, за кога су у марту прошле године уговор потписали Министарство туризма и Град Чачак, Каблар више никада не може бити то што јесте и каквог га је чудесног природа створила. Градећи видиковац, какав је представљен у идејном пројекту „Енергопројекта“ за Владу Србије, уништиће се оно што је стварано милионима година. Поред тога, видиковац може бити небезбедан за градитеље и посетиоце, јер је предвиђен на „сунђер стени“ која је подложна распадању. Биће угрожен биљни и животињски свет у Заштићеном подручју II степена I категорије, као и „дух“ овог места, јединственог, не само по погледу на меандре Западне Мораве, већ и по два природна видиковца од 360 степени. Ово су неки од кључних ставова организатора јавне трибине „Сачувајмо природни видиковац на Каблару“, која је одржана у среду, 18. јануара, у сали Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“. Организатор трибине је Иницијативни одбор Петиције „Сачувајмо Каблар“, коју је, након информације да ће се на врху планине градити стаклени видиковац од око хиљаду квадратних метара, потписало више од 4.500 грађана.
На веома посећеној двочасовној трибини говорили су неки од иницијатора Петиције, а у дебату о овој, по свему судећи, веома важној теми, не само за садашње генерације, укључили су се и бројни грађани.
Велимир Митровић, један од иницијатора Петиције, који већи део живота проводи у својим родним Рошцима, рекао је да после једногодишњих активности Иницијативни одбор није успео да увери креаторе да је градња видиковца веома лоша идеја.
– Влада, односно Међуресорна група за развој ОКК, требало је пре било чега да отвори једну широку расправу, како би се дошло до најбољих решења. Ми сада радимо тај посао, уз консултовање великог броја стручњака. Велике стене, тачније, две тачке на врху Каблара су прави реликт, имају природни видиковац од 360 степени, са кога се виде Копаоник, Рудник, Јастребац, Тара, Овчар Бања, меандри Мораве… То се ретко дешава у природи, поготово на једној тако ниској планини какав је Каблар. Најављеним пројектом ће се разбити природно ремек дело! – један је од разлога који је навео Митровић.
Поред тога, рекао је он, изградња видиковца, која ће коштати много, неће имати већи комерцијални значај, нити ће значајније утицати на развој туризма, а не може повећати ни безбедност посетилаца.
– Да би се направио такав објекат, мора се извршити додатни притисак на сам прилаз и на стену, простор ће се фрагментирати и он ће тако бити трајно унакажен! Он је већ почео да се „напада“ када је изграђен паркинг великог капацитета, па се у једном тренутку на том малом простору може наћи 600 посетилаца! А на самој стени је гужва и када их је 50. Још је и паркинг осветљен, а ради се о доласку на литице, које ни по дану нису потпуно безбедне – рекао је, поред осталог, Митровић који је истакао да је много боље да новац буде преусмерен за друге, много важније намене – изградњу инфраструктуре у самој Овчар Бањи и заштиту извора бањске воде, ревитализацију кабларских села, која су демографски веома деградирана, што показује податак да из пет села са територије три општине у Основној школи у Рошцима има само пет ученика.
– Потребне су озбиљне идеје, које могу да осмисле озбиљну стратегију, а не паушалну. Добили смо информацију да постоји стратегија од 30 тачака, али је још јавност није видела – рекао је Митровић.
Зденка Радовановић, доктор техничких наука за област архитектуре, такође један од иницијатора Петиције, у писму организаторима трибине написала је, између осталог, да изградња нових објеката подразумева неповратну деградацију постојећег простора, „што трајно и непоправљиво уништава његов постојећи изглед“. Она се залаже за очување аутентичности природно створеног гребена који је заштитни знак ОКК и самог Чачка, активирање и промовисање великог броја других видиковаца у самој клисури, припремање читавог подручја ОКК за добијање статуса Геопарка…
На трибини је говорио и чачански привредник Милић Поповић, који је навео примере из Аустрије, где су мештани планинских села, заправо, чувари природе. Он је говорио о приоритетима у ревитализацији ОКК:
– Са толико пара колико би се уложило у видиковац, може да се оживи и десетак газдинстава на Каблару, да се врати живот у села. Могу се уредити и објекти за еко-кампове, какав је постојао у Рошцима…
Како је истакнуто више пута током трибине, чланови Иницијативног одобра нису против ревитализације Овчар Бање, али је велика замерка што пројекат никада није јавно презентован. Трибином су желели да обавесте јавност до којих одговора су они за протеклих годину дана дошли и од којих надлежних институција. О томе, као и о састанку са саветницом премијерке Ане Брнабић, учеснике трибине детаљно је известио Александар Бараћ, један од покретача Петиције.
– Од ње смо добили одговор да тај пројекат видиковца мора проћи! Објекат на Каблару је „предивна балерина“, а све друго што ће се радити у Овчар Бањи, речено нам је, биће надоградња. Упутили смо више писмених захтева Влади Србије да на увид добијемо акциони план и списак 30 планираних пројеката, али без успеха. Обраћали смо се и Међуресорној групи, али нисмо добили ниједан одговор… – испричао је, поред осталог, Бараћ.
Присутнима су се обратили бивши градски архитекта Милош Миња Радовановић, професор Агрономског факултета др Душко Брковић, одборници у локалној Скупштини – Драган Бисенић („Чачак је наш“) и др Маријана Глишић (СПС), Братислав Симовић („Не дамо ђедовину“), народна посланица из Ужица Ивана Парлић, чачански млади песник Јевђеније Јулијан Димитријевић…
Један од закључака је да ће Иницијативни одбор позвати све потписнике Петције да на самом Каблару бране Каблар од изградње видиковца, ако се не одустане од ове замисли.
В. Т.
На трибину су били позвани представници Владе Србије (Међуресорне радне групе за ревитализацију ПИО „Овчарско-кабларска клисура“), Града Чачка, Туристичке организације Чачка, Завода за заштиту природе Србије, аутори пројекта идејног решења „Стаклени видиковац на Каблару“, али се нико од њих није одазвао позиву.
ГРАЂАНСКА СВЕСТ
– Борећи се за очување наше природе исказујемо грађанску свест и патриотизам – рекла је др Маријана Глишић.
– Нама, песницима, не требају имена, ни да се чувају наше столице у легатима. Нама треба да нам сачувате цвет о коме бисмо писали… – рекао је у свом стилу песник Јевђеније Јулијан Димитријевић.
САЧУВАЈМО КАБЛАР ЗА ГЕНЕРАЦИЈЕ КОЈЕ ДОЛАЗЕ
„Како изградња планираног објекта подразумева и читаву пратећу инфраструктуру попут снадбевања електричном енергијом, водом и повезивање на канализациони систем који не постоји, неминовно је да ће коришћење тешке механизације такође утицати на повећање емисије буке и прашине и неповратно изменити овај природни амбијент са значајним природним, биолошко-еколошким, естетским и културно-историјским вредностима, која чини јединственост овог предела. Сачувајмо Овчарско-кабларску клисуру за генерације које долазе!“ – део је Петиције.
