Поново су постављене скеле у Цркви Вазнесења Господњег. Овог пута биће осликана припрата, односно улазни део чачанске светиње. Радан Радојловић, академски сликар из Ћуприје, који је пре четири године почео осликавање храма, сада је дошао са мало бројнијом екипом. Ово је трећа фаза веома значајних радова у цркви, која, колико је познато, столећима није имала фрескопис у овом обиму. Према плановима, ова фаза требало би да буде завршена до јесени, а касније, кад се стекну услови, фреске ће украсити и олтарски део чачанске саборне цркве.
Протојереј Слободан Јаковљевић, свештеник при Храму Вазнесења Господњег, у изјави за „Чачански глас“ каже да су зидови за осликавање раније припремљени у складу са препорукама краљевачког Завода за заштиту споменика, односно са посебном врстом глета увезеним из Италије. Пре десетак дана фрескописац је почео осликавање од такозване „слепе“ куполе у самој припрати.
СТАРОЗАВЕТНЕ ПРЕДСТАВЕ
– Сходно канонима цркве и традиционалном фрескосликарству, у припрати се, у том делу осликавају старозаветне представе, да бисмо из Старог завета ушли у „лађу“ цркве, односно у Нови завет. У центру ће бити представа старозаветног Христа, такозвани „Старац Дана“. Испод ће бити неколико композиција – Свети пророк Илија у кочијама, Гостољубље Аврамово, Жртвовање Исаково, Скинија и Ковчег завета. У том делу своје место ће наћи и фрескопредставе Лествице Јаковљеве, „Три младића у ужареној пећи“… – наводи протојереј Јаковљевић.
На будућем фрескопису у припрати биће приказани и други мотиви – Свети Василије Острошки, Света Петка, Света Матрона, а на неколико фрески биће Свети владика Николај Велимировић, многоструко значајан за Чачак (у коме је столовао у периоду 1919–1920), као и за обнову многих овчарско-кабларских манастира.
– Садашње осликавање неће реметити одржавање богослужбеног живота, тако да ће се све службе и Света Литургија одржавати као и до сада. Уколико новчана средства дозволе и ако све буде текло по плану, предвиђено је да ова фаза буде завршена до септембра – каже протојереј Јаковљевић.
ФРЕСКЕ СВЕТОГ НИКОЛАЈА ЖИЧКОГ
Фрескописац Радан Радојловић почео је осликавање пре десетак дана. У овој фази радиће око 500 квадратних метара. Како нам је рекао, у „слепој“ куполи, која је за рад физички најзахтевнија, биће шест композиција, старозаветних сцена. На северном и јужном зиду биће четири композиције Светог Николаја Жичког, мада је у први мах било предвиђено да ослика две композиције. На западном зиду у галерији биће Успење Пресвете Богородице…
– Изнад прозора, у челу северног и јужног зида биће Свети Јован са родитељима и Богородица са родитељима, који ће бити у медаљонима… Светог Николаја Жичког у златиборској цркви радили смо према ишчитавању житија – каже Радојловић, коме је и овај део цркве веома инспиративан, како због саме архитектуре, тако и због величине саме припрате, па се може рећи, запажа он, да је то „црквица у цркви“.
Још није потпуно одлучено да ли ће осликати владику Николаја у логору Дахау. Како каже фрескописац, постоји неколико идеја – да се ослика Пренос моштију Светитеља, затим његов боравак у Либертвилу, Сабор у Жичи, где би био приказан са фрулом, његово монашење, а једна композиција могла би бити посвећена охридском периоду.
Текст и фото: В. Тртовић
ОЛТАР У ЧЕТВРТОЈ ФАЗИ
Будући да је то најмањи простор и да би осликавање реметило службе и Литургију, олтар је остављен за четврту, односно последњу фазу. Иначе, због високог и масивног иконостаса, верници и посетиоци цркве неће видети фреске у том делу. Постојала је идеја да се реконструише иконостас, који као барокни у великој мери одудара од садашњег византијског фрескописа. Али, због свих неопходних дозвола, критеријума које одређује Завод за заштиту споменика, као и због веома великих новчаних средстава који би били потребни за то, за сада се одустало од радова на иконостасу.
ДАРОДАВЦИ
Протојереј Јаковљевић каже да је највећи део средстава обезбеђен кроз донације „обичног народа“. Најчешће су верници анонимно остављали новац намењен за иконопис.
– Градоначелник Милун Тодоровић је обећао да ће и Град финансијски помоћи, као што је помогао и у претходне две фазе. Сви који желе да буду дародавци за осликавање цркве, могу се обратити свом свештенику, како би се обавестили о самој процедури. Дародавци могу приложити и списак имена својих укућана и покојних сродника како би се помињали на Светој Литургији. Такође, донација може бити и анонимна, да се новац стави у иконе, које су јасно истакнуте у цркви. Постоји и књига у коју свако може да се упише као приложник… Све те књиге ће се чувати у црквеној архиви, као значајно сведочанство – каже Јаковљевић.
ФАСАДА НА ПАРОХИЈСКОМ ДОМУ
Тренутно се уређује и парохијски дом Храма Вазнесења Господњег. Већ је урађена фасада према Уметничкој галерији „Надежда Петровић“, а наредних месеци нови спољашњи изглед добиће и остатак објекта. Новац за ове радове обезбедио је Град Чачак, у оквиру „Прве престонице културе“. Део здања парохијског дома потиче из 1878. године, дар је трговца Вукосава Јелића. Остатак парохијског дома, какав данас видимо, грађен је пре тридесетак година.
СУДБОНОСНИ СУСРЕТ У ЧАЧАНСКОЈ ЦРКВИ
Уз Радана Радојловића, као главног мајстора, и овог пута су стални помоћник Бањалучанин Синиша Дамјановић и Раданов син Алекса. По први пут у екипи је и Анђела Шапоњић. „Задужена“ је за позлату на фрескама. Будућа је снајка Радојловића. Алекса је Анђелу судбоносно срео баш у чачанској цркви, у коју је, као ученица Уметничке школе у Чачку, дошла да се упозна са фрескописом. Уз помоћнике лакше је, каже Радан, вероватно ће посао ићи и брже овог пута, будући да, по први пут у Чачку, раде у летњем периоду. Претходне две фазе рађене су по „дебелој“ зими.
