КАКО ЈЕ ПРОФЕСОРКА НОРВЕШКОГ ЈЕЗИКА КРИСТИНА СТАМЕНКОВИЋ УМЕСТО У АУСТРАЛИЈУ ОТИШЛА НА КУБУ
У организацији Културно-образовног програма Дома културе недавно (29. априла), одржано је предавање “Бисер Кариба – Куба: Како сам уместо Аустралије отишла на Кубу”, светске путнице Кристине Стаменковић, професора норвешког језика, туристичког водича и путописца. Можда је њена прича неке од присутних надахнула да и сами одлуче да следе неки свој велики сан, ма колико се он другима чинио недостижним, лудим, немогућим. Био је то мали део приче, не само о Куби, већ и о неутаживој потреби за људскошћу и лепотом. Чланови Салса клуба Чачак, који су такође били гости, покушали су кроз плес да публици приближе културу ове прелепе земље. Салса ритам и Кристинин доживљај Кубе понели су публику, те вечери, у далеке и егзотичне пределе…
Професорка норвешког језика Кристина Стаменковић говорила је о чарима Кубе, односно, о једној њеној дивној авантури, о прелепом путовању, које је започело одбијањем визе за Аустралију.
– Након боравка на Куби, почела сам страним туристима Србију да представљам као Кубу Европе. Нит која повезује наша два народа, која су тако далеко, је менталитет. Посебно ме је одушевила њихова спонтаност и једноставност, које сам некад доживела, нажалост, у тешким временима, када су људи били блиски, када је било важно да будемо заједно, једни с другима, да се дружимо. Ако бих једном реченицом морала да кажем које су наше сличности, била би то: “Удри бригу на весеље”. То је народ који не живи у завидној ситуацији, али људе ћете стално видети на улици, како играју, певају, друже се. Можемо ли да причамо о Куби, а да не споменемо кубанску салсу – упитала је Кристина Стаменковић, са искреним осмехом на лицу.
Професорка норвешког језика, која потиче са југа Србије, подсећа на ратну историју Другог светског рата, када су заробљеници из Прокупља и других градова Србије одведени у Норвешку да граде путеве. Управо је историја својевремено подстакла да се више заинтересује за ову земљу.
– Имала сам прилику да чујем норвешки, допао ми се и одлучила сам да више истражим. Заљубљеник сам у језике, хтела сам нешто егзотично и то сам добила. Рекла бих да је Скандинавија добра мешавина са балканским менталитетом. Ми смо темпераменти, док Скандинавија даје мало структуре и организације. После четири године проучавања скандинавске културе и језика, за себе кажем да сам “балкански хибрид”. Знање норвешког језика, пошто држим часове, омогућило ми је да радим и уштедим паре, како бих могла да одем и на друга, далека путовања – каже Кристина Стаменковић.
Идеја њених путописа и предавањаје да инспирише људе на путовања. На Википидеји, подсећа, можемо да нађемо све податке о некој земљи, али њена идеја је да пренесе лични доживљај, да подстакне људе да трампе комфор за доживљај:
– Нисмо сви у ситуацији да пуно путујемо. Зарадила сам свако своје путовање и није ми жао новца, зато што сам се вратила потпуно другачија. Те доживљаје нико не може да вам одузме. Куба, шта год, где год… Наша земља је такође дивна… Која год дестинација да је прва, само ће вас још више мотивисати и онда, небо је граница!
Пре неколико година у Њујорку је објављена књига “1.000 места које морате видети пре, него што умрете”. На почетку књиге, исписане су речи непознатог аутора: “Живот се не мери бројем удисаја које током живота начинимо, већ моментима и местима која нам одузимају дах”, подсетила је Верица Ковачевић, уредница Културно-образовног програма Дома културе и додала:
– Чаробна Куба се нашла у једном од неколико издања ове књиге, јер само неколико земаља на свету ће на посетиоца оставити дубоку, трајну импресију, попут Кубе. Како описати Кубу, овај земаљски рај без премца, крај свих могућих суперлатива и мистериозних уздаха! Салса ритам, опојни мирис јасмина, укус белог рума. Хавана цигаре, шум таласа боје тиркиза, који запљускују снежно беле песковите плаже, праћен топлим поветарцем хиљаду стогодишњих палми. Само једна је Куба – друго лице раја. Има ту од свега по мало, зато је то тако – због егзотичне лепоте те земље, гласа о њој, то што је синоним за слободу, за пркос, за контрирање владајућем свету. А можда због осећаја, који наша драга гошћа Кристина Стаменковић носи из те земље, коју је заменила уместо пута у Аустралију. Осећала се као међу својима, међу људима који истинске живе, упркос свим потешкоћама и међу љуима који нису заборавили да буду људи, због њихове једноставности, због егзотике у комбинацији са том једноставношћу… због… због… Зато што је Куба. Ко остаје равнодушан на помен овог имена?
Н. Р.
ПУТОВАЊА, КАО БЕЗБРОЈНА ЛИЦА И НАЛИЧЈА СВЕТА У КОМЕ ЖИВИМО
Једна прича каже да су Венецијанца Марка Пола, на самрти наговарали да призна да је све што је о свом животу и путовањима причао, само гомила бајки. Он је одговорио: “Нисам испричао ни половину од онога што сам видео”, подсетила је Верица Ковачевић и нагласила:
– Путујући упознајемо неисцрпну разноликост наше планете, сазнајемо, откривамо и прихватамо безбројна лица и наличја света у коме живимо. Путовања су прилика да лично осетимо свет, потражимо себе у његовом бескрају, истражимо га, раставимо га и поново саставимо, не бисмо ли се макар за један корак приближили решењу велике загонетке Живота.
