И ове зиме на многим планинарским стазама Овчара и Каблара могли су се уочити трагови дивљих свиња. Примећено је и да долазе веома близу насеља. Иако и ове дивље животиње у сусрету са човеком могу бити опасне, до сада у нашем крају није било таквих случајева.
Горан Николић, главни чувар у Пределу изузетних одлика „Овчарско-кабларска клисура“, каже да је у целој Србији популација дивљих свиња све бројнија, што је појава и у многим деловима Европе.
– Сада је значајно већа њихова бројност, у односу на период пре две деценије. У једном тренутку бројност у Клисури је била веома мала, чак испод десет јединки. Повећање је посебно приметно последњих пет-шест година – наводи Николић.
Један од разлога повећања популације је што дивље свиње немају много природних непријатеља. Једино јој могу наудити медвед и вук, и то у чопору, или рис којих је веома мало у Европи, објашњава Николић. Оно што им, такође, погодује у Клисури је обиље хране, пре свега жира, јер у овом пределу доминирају храстове шуме. Иако се мање примећују, има их и на овчарској страни, јер како каже наш саговорник, знају и да препливају Мораву, па и језеро, уколико осете да их гоне ловачки пси.
– Уједно, учестала је појава да се појављују близу домаћинстава, да с јесени улазе у њиве ако су незаштићене, најчешће у оне са кукурузом, тако да знају да направе штету. Дивље свиње, у суштини, настоје да се мимоиђу са човеком. Наравно, може доћи до сусрета, нежељеног и за њих и за нас, најчешће са усамљеним дивљим вепром или са крдом младих које предводи женка. Ти случајеви су код нас, заиста, ретки… Препорука посетиоцима Клисуре је да не иду ван обележених стаза, не само због безбедности, већ и да не узнемиравамо друге „кориснике“ простора. Увек морамо поћи од чињенице да нисмо сами у планини и да то није само наш простор – истиче Николић и понавља важно планинарско правило – да се у планину никад не иде сам и да је најбоље планинарити у групи од најмање троје људи.
– Двоје увек може помоћи оном трећем, уколико има било какав проблем – било да се повреди или да је здравствено лоше. Уједно, троје увек прави мало више „буке“, коју, наравно, региструју и дивље животиње. Оне увек настоје да се „склоне“, јер су све оне веома опрезне, осим ако нису заокупљене неком другом муком – сликовито објашњава главни чувар у ОКК.
На фото-замкама које се постављају у Клисури, најчешће се могу видети управо дивље свиње, али и лисице, јазавци, куне, зечеви, срне… Занимљиво је да су прошле године, у мају и јуну, чувари у клисури приметили и трагове медвеђих шапа. Прве трагове видели су на Дебелој гори, близу Кађенице, а онда и на Каблару. Неколико дана после тога, јављено им је да су трагови виђени на Рајцу, где је фото-замка „усликала“ медведа на хранилишту за дивље свиње.
– Медвед све чешће „шета“ и нашим крајевима. Пре неколико година је чак силазио до Атенице, виђају се трагови и по Јелици… Статус „пролазника“ има и вук, који се повремено појављује на нашем терену, најчешће током јачих зима.
Већ неколико година у клисури се виђају и муфлони, или како их називају дивље овце, повремено око Врнчанске реке – на планини Оровици и на врху Шест, најзападнијој падини Каблара. Реч је о животињама које су побегле из војног магацина у Пријановићима, где их је војска својевремено гајила у затвореном простору.
– Немамо неке новије информације да су их ове године видели, али их ускоро очекујемо. Прошле године људи су виђали и младе, што значи да их сада има и више око Врнчанске реке, у Папратишту и Тучкову – каже Николић.
У Овчарско-кабларској клисури, Пределу изузетних одлика (Уредбом Владе Србије 2000. године заштићено природно добро прве категорије), поред 184 врсте птица живи и више од 40 врста сисара, бројни гмизавци, водоземци, више од 30 врста риба и 70 врста лептира! У Клисури има чак 18 врста слепих мишева, од укупно тридесетак познатих у Србији, а многе су на листи строго заштићених…
В. Т.
Фото: Горан Николић
УРАЛСКА СОВА У КЛИСУРИ?!
Недавно је у близини Врнчанске реке Миодраг Каранац, председник ове месне заједнице, видео необично велику сову. Горан Николић сматра да је вероватно реч о дугорепој (уралској) сови, која је свега неколико пута виђена на овом терену као пролазница.
