О ИЗЛОЖБИ ФОТОГРАФИЈА АЛЕКСАНДРА АЛЕМПИЈЕВИЋА
Самосталном изложбом фотографија аутора Александра Алемпијевића завршено је 15. издање Фестивала амбијенталне и етно музике “Карусел 2023”. Изложба је и овога пута обухватила четири фестивалска дана, атмосферу, како на бини, тако и ван ње, представила учеснике, али и људе иза сцене, без којих Фестивал не би могао да постоји. Од 2014. године Фестивал “Карусел”, као интегративни програм, редовно има изложбе фотографија чачанских аутора, које прате фестивалски живот, тонске пробе, све оно што се дешава иза сцене и на концертима, а овогодишња, шеста самостална изложба Александра Алемпијевића, кроз 25 фотографија, овековечила је љубав, посвећеност и музичко умеће.
КАД СЕ ОСЕТИ ЕМОЦИЈА И ЧУЈЕ МУЗИКА СА ФОТОГРАФИЈА
У разговору за наш лист аутор изложбе Александар Алемпијевић наглашава да је тешко пронаћи нову инспирацију, бити увек другачији и на пријемчив начин, поред учесника – музичара, овековечити и људе ван сцене и, наравно, публику. У мору детаља, микрофона, каблова, звучника, стакла, бетона, мора се изабрати добар фокус на особу, или на ситуацију, без обзира на то да ли је реч о наступу музичара на бини или, што је за аутора изложбе посебно занимљиво, њиховим припремама за сцену и концерт.
– Увек су важни посебни моменти, када осетите добар кадар за објектив. Управо ти тренуци дају инспирацију. Није једноставно на фестивалима направити увек нове и другачије фотографије. На овогодишњој изложби је било више појединачних фотографија, које бележе посебне тренутке, попут оних када у очима музичара можете видети и посвећеност, и умор, и ентузијазам, и љубав. Музичари су, наравно, дали све од себе да најбоље представе своју музику, а мој задатак је био да дам нову димензију њиховом представљању, да то не буде само нека “инфо” фотографија. Дакле, важно је да осетим где су они у том тренутку, као и њихове емоције. Наравно, на сцени је и доста опреме, каблова, папира, сталака, бетона, стакла…, што је пратећи део свих фестивала и сцена не може без тога. Није једноставно све то анулирати и фокусирати се на музичара – каже Александар Алемпијевић, наглашавајући да му је драго што су коментари посетилаца били добри, што су гледајући фотографију, могли да осете емоцију тренутка, доследност, истрајност музичара, да “чују музику” са фотографија.
Аутор изложбе је захвалан Ђорђу Вукадиновићу, који је урадио селекцију фотографија за 25 рамова, Катарини Алемпијевић на техничкој подршци и Душану Даријевићу на указаном поверењу. Будући да је Алемпијевић и сам музичар и да познаје сезнибилитет тих људи, многи (пре свега, музички фотографи) сматрају да су његове фотографије управо због тога аутентичне и јединствене.
– Тешко је изабрати само 25 фотографија са четири фестивалска дана. Прво смо одабрали 80 фотографија, па је уследила, не баш лака, селекција. Али, реакција публике потврђује да смо направили добар избор. Од када постоји Фестивал “Карусел”, овогодишња изложба је била најпосећенија – напомиње наш саговорник.
Алемпијевић се, као и многи, за фотографију заинтересовао на путовањима, желећи да заувек сачува поједине пределе, пејзаже и непоновљиве тренутке:
– Људи су добро реаговали на фотографије које смо делили на друштвеним мрежама. Нисмо хтели да се хвалимо где смо били, него да поделимо лепе пределе и тренутке са наших путовања. Поред тога, имао сам прилику да за Дан бубњара у Атељељу 212, пре непуних десетак година, сликам Драгољуба Ђуричића. Те фотографије су музичари сјајно прихватили, а чувени српски фотографи добро оценили. Потом сам стидљиво почео да сликам “Карусел”, а већ 2017. године да се бавим фотографијом. Мој кум Ђорђе Вукадиновић, један од најбољих фотографа у нашем граду, охрабрио ме је, јер је препознао потенцијал. Он ми је био ментор, учио ме основама фотографије. Члан сам и Фото групе “Формат”, која постиже лепе резултате, како тимски, тако и њени чланови, индивидуално.
ТРЕНУТАК ДОК СЕ ПОМЕРА ПЛАНЕТА…
Алемпијевић наглашава да фотографија није само један клик, јер данас мобилним телефонима и фотоапаратима сви могу да фотографишу. Његове фотографије нису само део Фестивала “Карусел”, већ се појављују на омотима ЦД-ова, плаката, насловних страница из света музике, књижевности…, почињу да живе свој живот. Бави се, не само уметничком, него и комерцијалном фотографијом, али и на њима је печат уметничког ока.
– Када направиш клик на фотоапарату и оживиш неки тренутак, како га не би освојила прошлост и како би му дали траг у вечности, када јавно изложиш фотографију и људи почну да је коментаришу, она почиње да живи свој живот. Али, иако се можда тако чини на први поглед, то није увек лако. Фотограф мора у правом тренутку да се нађе на правом месту, да устане рано како би искористио добро светло, или да ухвати моменат кад сунце залази. Мора да “уграби” најлепше светло… јер, када се помера планета, све се помера са њом. Фотограф мора да има и идеју, да планира фотографију, да предвиди неке ситуације и да их у тренутку ухвати – надахнуто прича наш мултимедијални саговорник.
Алемпијевић највише воли да “бележи” реакције и емоције људи, јер како каже, Бог нас је све створио лепе, посебне и јединствене:
– Толико смо различити, толико јединствени. Сваки човек је леп на свој начин и то треба забележити. Наша лица су мапе наших живота. Управо те “мапе” најбоље описују тренутна стања људи, а око је најсавршенији оптички механизам и не постоји ниједан тако савршен апарат.
Дакле, и фотографија је, као и све у животу, у оку посматрача.
Н. Р.
Фото: Александар Алемпијевић
