ДРАГАН ЂОЛОВИЋ, ТУРИСТИЧКИ ВОДИЧ У ПЕНЗИЈИ, О ОЧУВАЊУ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ
Културна баштина подразумева добра наслеђена од претходних генерација, или која настају у садашњости, а имају посебну вредност за људе и као таква треба да буду сачувана за будућа поколења. Културна добра су најчешће под режимом заштите и углавном имају симболички значај, али из економског угла представљају туристички потенцијал. О појединим сегментима културног наслеђа и традицији разговарали смо са Драганом Ђоловићем, дипломираним туризмологом у пензији, дугогодишњим културним делатником који је учествовао у организовању многих манифестација. Иначе, за свој допринос неговању културне баштине добио је бројна признања и награде.
ДЕО НАШЕ ТРАДИЦИЈЕ СЕ ПОЛАКО ГУБИ
Традиција подразумева преношење знања, вештина, начина понашања и обичаја једне културе или заједнице људе, с генерације на генерацију. У данашњем, савременом свету, у ери технологије, потребно је културну баштину повезати са сталним развојем и бављењем очувања наслеђа. Проблем је што свест о вредностима традиције није довољно развијена, посебно код младих. Занемаривањем овог проблема могло би се доћи у опасност да нестану трагови памћења како се развијао наш културни идентитет, каже на почетку разговора Драган Ђоловић, туристички водич у пензији и додаје:
– Млади често нису заинтересовани за овакве теме, а поједини чак и не препознају споменике културе у граду. Углавном, пуно времена проводе на друштвеним режама, тако да о правим културним вредностима и темама очувања и значаја културне баштине знају врло мало. Део наше традиције се полако губи, али да бисмо је сачували, младима је треба приближити на савремен начин. Младим људима традицију треба презентовати у савременом руху. Нарвно, важно је и да савремено стваралаштво нађе своје корене у изворности, у традицији. Дакле, битно је да сачувамо културну баштину ранијег периода. Наш народ ни раније није био ван европских и светских токова. Све што се дешавало у свету у области уметности и културе, дешавало се и код нас. Можда са малим кашњењем, али аутентично. Имамо сјајне примере, посебно у књижевности и сликарству. Знамо да је Надежда Петровић зачетница модерног сликарства.
Највише трагова о Чачку оставили су уметници, писци, сликари, градитељи и то од најранијег доба, преко средњег века, до данашњих дана. Најбоља уметничка дела сачувала су дух овог града, његова посебна атмосфера може се видети у установама културе, а уметнички одраз и на фасадама и споменицима. Чачак има многе установе културе и богату понуду садржаја, а у граду и околини се организују бројне културно-уметничке и забавно-туристичке манифестације, које привлаче велики број поклоника етно културе, изворне народне музике и осталих пратећих програма.
МАНИФЕСТАЦИЈЕ, КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКА ДРУШТВА…
– Наш крај је богат манифестацијама. Оне дају велики допринос да се сачува културно наслеђе. На пример, “Сабор трубача” има сјајне изложбе и садржаје који чувају традицију и промовишу народно стваралаштво. Имамо и Сирогојно које је познато по плетиљама. Користећи изворне мотиве и уклапајући их у одређене дизајне, плетиље су привукле велику пажњу света. Али, имамо и другачије примере. По престанку организовања “Сабора ткаља” изгубили смо традицију ткања, која је била врло развијена у Дргачевској задрузи жена. Тај Сабор је био резултат великог ентузијазма жена, које нису биле изворне ткаље, али су знале да препознају вредно и да то сачувају. Поред тога, ткање је, истовремено, доносило приход и задовољство – каже Драган Ђоловић.
Наш саговорник напомиње да је чачански крај богат и културно-уметничким друштвима која негују, пре свега, изворност и игру:
– Културно-уметничка друштва чувају изворност и традицију. Можемо се похвалити сјајним кореографијама, као и изворним песмама, у којима се преплићу елементи традиције и савременог доба. У Приуслоници се чувају етномузиколошки записи, како се изворно свирало, и та мелодија се преноси оригинално.
Ђоловић подсећа и на традиционално градитељство, које је плод колективног знања и вештина из неког периода: “Када говоримо о савременој архитектури, посебно о индивидуалним стамбеним објектима, можемо видети да често губимо аутентичну архитектуру овог краја”.
МАНАСТИРИ, СИМБОЛ ЛОКАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА
Овчар Бања је позната по одржавању ликовних и вајарских колонија и надалеко чувена по Овчарско-кабларској клисури и манастирима Српске Свете Горе. Реч је о културном добру од изузетног значаја Републике Србије, које је постало и симбол локалног идентитета.
– Некадашњу неприступачну Овчарско-кабларску клисуру настанили су монаси, који су стварали монашке заједнице и подизали манастире. Данас, манистири имају велики историјски и културолошки значај, они су печат једног времена. Врло су битни за очување традиције, али и за сагледавање нашег националног бића – наглашава саговорник.
ВАЖНА УЛОГА ДРЖАВЕ И ПОРОДИЦЕ
Према његовим речима, пуно се изгубило, али изворне мотиве морамо да сачувамо од заборава. Очување културног наслеђа је не само наш локални, него национални интерес, због чега је неопходно укључивање свих сегмената државе и њених установа и институција, а значајна је и улога медија. Родитељи или нису довољно информисани, или немају времена да би својој деци пренели знање о значају културне баштине, каже наш саговорник.
– Дакле, држава мора да сачува уметничке и културолошке вредности. Да бисмо културну баштину сачували за будуће генерације важно је да је на прави начин презентујемо, како деци у вртићима, тако и публици на градским манифестацијама. А то подразумева адекватне извођаче и стручна лица, не само у области културе. Веома је важна узајмна повезаност и сарадња различитих професија и установа. Наравно, битна је и улога просветних радника, а посебно породице, како би деца одмалена посећивала установе културе, упознавала нашу традицију и културу. Ствараоцима и организаторима културних дешавања морамо дати подршку нашом посетом. То је један од најважнијих доприноса очувању традиције – наглашава Драган Ђоловић.
Н. Р.
Фото: Архива Драгана Ђоловића
