Народна кухиња Црвеног крста Чачак обезбеђује храну за више од 700 корисника. Топле оброке добијају пет радних дана на пет пунктова на територији Чачка. Кухиња у којој се хране невољници, како се то раније говорило, у граду на Морави има традицију дугу скоро деведесет година. Још 1935. подмладак Црвеног крста подигао је на школском земљишту школску кухињу у којој су се хранила сиромашна деца. Како бележе историчари, 29. децембра исте године у Дому стараца и старица (данас су то просторије Црвеног крста), започето је издавање хране у општинској сиротињској кухињи, која је отворена у сарадњи градског поглаварства са Среским одбором Црвеног крста…
ХРАНА ЗА ОКО 700 КОРИСНИКА
Наташа Цвијовић, секретар Црвеног крста, наглашава да данас топли оброк корисници добијају пет радних дана, док им се током викенда деле суви конзервирани оброци. Осим на локацији Црвеног крста у Балканској улици, храна се дели на још четири пункта: у МЗ „Парк“, у Љубићу, Атеници и Мрчајевцима. Храну, поред Чачана који су на списку Центра за социјални рад, добијају и многи други на основу критеријума Комисије за социјалну делатност Црвеног крста Чачак. Наиме, како наводи Цвијовић, Комисија даје одобрење и за оне који су у стању социјалне потребе, а из неког разлога не испуњавају законски услов за помоћ Центра за социјални рад. Често су то стари људи који имају оронуле домове, а због имовине која се води на њих, по Закону не могу бити корисници Центра за социјални рад. Црвеном крсту се за помоћ обраћају и они сами, али и председници месних заједница или неко други, посебно када је реч о мештанима села. Ових корисника на годишњем нивоу је од 50 до 70, док су остали са списка Центра за социјални рад.
– У Србији ради 77 народних кухиња, а чачанска је, по квалитету оброка, међу пет најбољих. Захваљујући Граду Чачку, који издваја значајна финансијска средства, наши корисници имају квалитетне оброке, у којима је сваког дана заступљено и месо. Поред Града Чачка, намирнице за оброке обезбеђује и Министарство за рад и социјалну политику, посредством Црвеног крста Србије. За период од девет месеци од њих добијамо десет основних животних намирница за све кориснике. Такође, посредством Црвеног крста Србије годишње је организовано неколико акција, у којима велике компаније донирају наменска средства свим народним кухињама. Своје производе често нам дају и пољопривредници и привредници из нашег краја. Тако смо обезбедили и 565 новогодишњих пакетића за малишане на градском и сеоском подручју, а нису заборављени ни мали пацијенти у Општој болници. У овој акцији велику помоћ пружиле су нам основне школе – наводи Наташа Цвијовић.
Прошле године повећан је број корисника Народне кухиње. За око сто их је више. Према мишљењу секретара чачанског Црвеног крста, на повећање нису утицали само економско-социјални услови, већ је томе допринео и ажурнији рад екипа Црвеног крста на целој територији Чачка.
– Протекле године у фокусу су нам била старачка и самачка домаћинства у селима, јер стари и болесни тешко могу да дођу по храну на постојећим пунктовима. За њих организујемо поделу „социјалних“ пакета са храном и средствима за хигијену. Тако ће бити и ове године, а у плану нам је да отворимо бар још један пункт за поделу оброка, који ће бити у Заблаћу или у Слатини. Са постојећим ресурсима можемо да отворимо још један, можда на локацији Трбушана, којој гравитира више села – најављује секретар ЦК Чачак Наташа Цвијовић.
ТЕШКЕ (ПРЕД)РАТНЕ ГОДИНЕ
Српско друштво Црвеног крста основано је 1876, када је почео са радом и чачански Пододбор (не зна се тачан датум). Председница Управног одбора Црвеног крста Чачак, др Нада Лазовић, наводи историјске податке да је идеја о подизању Дома ЦК за смештај старих и невољних, покренута 1932. године, када је Миодраг Васикић, трговац из Чачка, за те потребе поклонио плац у близини старе цркве. Градња је започета у августу те године, према пројекту инжењера Љубомира Ивковића.
– Зграда је имала 18 одељења, а краљ Александар Први поклонио је 6.000 динара за градњу Дома. Илинка-Иконија Ђорђевић, удовица свештеника Саве, 1933. поклонила је цело своје имање у Улици цара Душана за издржавање Дома, због чега је одликована Орденом Црвеног крста. Следеће године Раденко Борисављевић, старац из Атенице, завештао је Дому своје имање… Здање је свечано освештано 8. јануара 1935. Исте године, 29. децембра, отворена је и народна кухиња – испричала је, поред осталог, др Лазовић.
Значајне податке налазимо и у публикацији „Историја Чачка. Хронологија догађаја од праисторије до 2000. године“, коју су 2009. приредили Горан Давидовић и Лела Павловић из Међуопштинског историјског архива Чачак. Ту је уписан и 9. децембар 1935, када је др Драг. Миловановић предложио оснивање кухиње за сиротињу, уз образложење: „Као лекар овог поглаварства упознат сам са бедом наше сиротиње која поред осталих недаћа оскудева и у храни“. Градско веће се обратило Црвеном крсту Чачка и кухиња је почела са радом у новоподигнутом Дому стараца и старица… Народна кухиња радила је и током Другог светског рата. Повереништво београдске радничке коморе у Чачку отворило је 16. јануара 1941. кухињу за тромесечну исхрану деце сиромашних и незапослених радника. Исте године, 4. јула, у Чачак је стигао први транспорт расељених Словенаца. Општинске власти су организовале кухињу за изгнанике. Српска избегличка кухиња, под управом Комесаријата за избеглице и пресељенике отворена је 1943. Била је смештена у хотелу „Касина“ и обезбеђивала је око 2.000 оброка дневно. Поред избеглица, кухиња је прехрањивала и сиромашне грађане Чачка.
У послератном периоду, од 1945. престала је да функционише на уобичајен начин. Поново је отворена 90-их година, за бројне избегле и расељене из Хрватске и Босне. На локацији Црвеног крста за 35 дана изграђен је објекат за народну кухињу, која је званично почела да ради 14. марта наредне године. За градњу и опремање објекта од 80 квадрата Високи комесаријат за избеглице при Уједињеним нацијама уложио је 85.000 долара. Тада је прављено дневно око 400 оброка.
Тешко је било и 2000. године, када је знатно повећан број Чачана на народном казану, писао је „Чачански глас“. Тада је у кухињи припремано дневно и више од 1.100 оброка. На основу социјалне карте, у Чачку је било више од 20.000 материјално угрожених, више од 10.000 избеглих, прогнаних и расељених, око 4.000 радника је после бомбардовања остало без посла, више од 9.000 пензионера било је са најнижим пензијама…
В. Тртовић
Фото: Црвени крст Чачак
ОКТОБАР 1941. – „ПУН ГРАД НЕВОЉНИХ“
Занимљив документ објавио је „Чачански глас“ 27. марта 1981, у коме се наводи да је октобарских и новембарских дана 1941. радила Народна кухиња. Потребе су биле велике, па је одбор народне кухиње 30. октобра упутио свима апел под називом „Србине и брате“. Наводимо део овог текста:
– Зима иде као оштра сабља. Невоље се приближавају све ближе и ближе. Пун је град невољних – без хране, без огрева и без топлог одела. Помози браћу своју. Твоја помоћ донеће спас многим. Помози од срца. Разгреј твојим милосрђем љубав код невољних. Умири твојим даром савест твоју и буди уверен да ће твој дар бити памћен захвалношћу невољних. Спасење наше браће зависи од тога милосрђа…
Са овим те Србине и Српкињо позивамо да својим прилогом у новцу и натури, преко Народне кухиње у Чачку помогнеш невољницима…
ПОТРЕБНА ЈЕ ОБИЛНА ПОМОЋ. НЕ ПРАВИ РАЧУНИЦУ СА НЕВОЉАМА ТВОЈИХ ГРАЂАНА. НЕ ЗАБОРАВИ ДА СУ БЛАЖЕНИ МИЛОСТИВИ ЈЕР ЋЕ ТАКВИ БИТИ ПОМИЛОВАНИ.
