СА ФОТО ТРИБИНЕ “ФОТОГРАФСКИ ЖИВОТ ДРАГОЉУБА ТОШИЋА”
У оквиру манифестације 22. “Дани фотографије у Србији – Чачак 2024.”, поред осталог, Фото кино клуб “Чачак” је организовао и фото трибину, која је била посвећена фотографском животу Драгољуба Драгана Тошића. Трибину је пратио филм и видео пројекција Тошићевих фотографија. Председник ФКК “Чачак” Војислав Војо Пештарац, МФ ФСС и FIAP/дијамант 3, том приликом је подсетио на текст Горана Малића, из 2004. године, поводом смрти Драгана Тошића.
– Рођен 1936. у Суботици, носилац високог међународног звања EFIAP, Тошић се афирмисао као уметник фотографије и организатор фотографског живота. Последњих десетак година деловао је као наставник фотографске технологије и праксе у Графичкој школи. Највећи део радног века провео је као секретар Фото-кино савеза Србије. Био је дугогодишњи члан Фото клуба “Београд”, и члан УЛУПУДС-а од 1968. (а у једном мандату и председник Фото секције Удружења). Излагао је на преко две стотине домаћих и међународних изложби. Међу најзначајнијим наградама су Златне плакете Скупштине Града Београда на Октобарским салонима фотографије 1966, 1967, 1970, затим 25 златних, сребрних и бронзаних плакета на савезним изложбама југословенске фотографије, републичким изложбама и Октобарским салонима, као и плакете у Пловдиву, Капошвару, Цељу, Милану и Бергаму. Приредио је и више самосталних изложби у земљи и једну у Немачкој. Део његове активности односио се на фото публицистику, у којој је давао допринос готово током целог радног века, објављући приказе, предговоре за каталоге или коментаре о друштвеним питањима фотографије – Горан Малић је на почетку текста подсетио на успешну Тошићеву фотографску каријеру.
Писао је Малић и о осталим Драгановим делатностима:
– Готово читав свој радни век је посветио унапређивању фотографије, подстицајном раду са младима, оснивању и одржавању фото клубова широм Србије. Затим, као нераздвојни део, било је његово учешће у жиријима изложби у чему је по свему судећи апсолутни рекордер међу српским фотографима. Удео који је остварио у српској фотографији тешко се може измерити речима, папирима и бројевима. Тај удео је знатно више познат онима који га памте као веселог, оптимистичног човека, увек орног за фотографске разговоре и за пружање помоћи и савета, а највише ће га се сећати они који су са њим, не само у фото клубу “Београд”, проводили време – до поноћи и од поноћи! – а чији је он био изврстан саветник и колега, али и пријатељ и друг… Наш друг Тошке!
Како је Малић навео у свом тексту, на домаћим, а и многим међународним изложбама током шесте и седме деценије 20. века нису се могла замислити награђена дела, а да међу њима нису биле и Тошићеве фотографије: “У том раздобљу био је – бар на домаћој сцени – један од три или четири најтрофејнија аутора”…
– Драган Тошић, несумњиви ерудита, радозналац са широким опсегом занимања, од теоријске физике до сликарства и филма, умео је да богато искуство утка у своје портрете, амбијенталне призоре и детаље. Данас су заборављене многе његове сјајне колекције којима смо се дивили (заиста дивили!) на изложбама, на пример “Призори са београдског Новог гробља”, “Фикрета”, “Дечак и модерна фасада”, “Носталгија”, “Антиквар”… дечји портрети, људи са улице, заспали циганчићи… и многа друга дела која су жарила и палила широм југословенске фотографске изложбене сцене у раздобљу 1962 – 1974, а која су данас, што ноншалантношћу самога аутора, а што и нашим пословичним немаром и неспособношћу да га убедимо да нам све то покаже, остају непозната.
Биће велика штета ако то тако и остане, али и велика радост ако једнога дана некоме успе да уприличи његову ретроспективну изложбу. Било би и време да се Тошићева скромност овога пута изневери, и да његово дело заузме место које му у српској савременој фотографији и те како припада – закључио је Горан Малић у тексту, који је написао 2004. године поводом смрти Драгана Тошића.
На срећу, Тошићева скромност је овога пута изневерена, а његово дело је заузело место које му и припада у српској савременој фотографији, што је потврђено на 22. “Данима фотографије у Србији – Чачак 2024.”
Приредила: Н. Р.
