Наслеђе које је изнедрила фолклористика, ткање на разбоју етноса представљено је на акредитованом стручном скупу „Фолклористика у школи”, у суботу, 11. децембра, у Великој сали Дома културе пред многобројним професорима српског језика и књижевности, али и пред осталим поштоваоцима српске традиције која је Вуковим делом и ликом отпочела да се документује у свим својим видовима. Пројекат који је представило Удружење „Чувари дела Вука Караџића” је реализован захваљујући акредитацији од стране Министарства културе и информисања, као и подршци књижевног програма Дома културе Чачак. Добродошлицу присутнима пожелела је домаћин едукативног скупа Милкица Милетић, уредник књижевног програма Дома културе.
Програм скупа је замишљен кроз пажљиво одабране целине пројекта у коме су учествовали проф. др Данијела Поповић Николић са Филозофског факултета у Нишу, Верица Костић, професор српског језика и књижевности и Данијела Ковачевић Микић, председник Удружења „Чувари дела Вука Караџића” и један од аутора пројекта „Расковник – млади истраживачи српске народне културе”. Реализатори скупа су присутнима представили резултате пројектних задатака који су сплели традицију са савременим и на тај начин одговорили на захтеве који су постављени у циљевима према етапама, а чији су носиоци били и ученици.
Кроз садржаје скупа присутне је спровела Данијела Ковачевић Микић, председник Удружења и један од аутора: „Скуп се зове „Фолклористика у школи”, а може се придодати и реч „савременој” јер то је заиста била једна од идеја са којом смо уронили у ове активности. Наиме, питали смо се на који начин бисмо могли да подстакнемо младе људе, наше ученике, да истражују наш народни језик, да се не „изругују” како видимо да често чине одређеним дијалекатским карактеристикама наших народних говора, а то је тканица, језичко богатство на које смо сви ми здужбинари итекако поносни.
Занимало нас је како приволети младе људе истраживању фолклористике, односно учењу народне књижевности и народног језика са радошћу и са активношћу, дакле, не са отпорима, неразумевањем итд. Био је то поприличан изазов како одговорити на потребе ученика који одрастају у дигиталном окружењу, како сачувати од заборава архаичне речи, како повезати оно што је оснивач нашег Огранка, покојна Гроздана Комадинић све време и желела. То је била, заправо, и она карика којом је она и мене увлачила у ово Удружење, а то је била њена силна жеља да оживимо заједно лингвистичке секције. Размишљање о пројекту је било условљено овим нашим жудњама, дакле, да повежемо, ако се сећате, дивну књигу „Ткачка лексика Драгачева” Гроздане Комадинић, њен рад са Лингвистичком секцијом Економске школе која је освајала републичке награде и оно што у протеклом периоду раде наши задужбинари, а посебно колегиница Верица Костић. Она је у оквиру обогаћеног једносменског рада, али и бројних других активности која њена школа, Основна школа „Сретен Лазаревић” из Прилика организује годинама уназад и невезано за наше Удружење. Чини нам се да смо успели да спојимо све то у један добар пројекат.”
Садржаји пројекта су имали пред собом као смерницу нови оквир о стандарднима квалитета рада, што је иницијална нит за реализацију која се протеже кроз све сегменте фолклористике у околностима савремене наставе.
Милица Матовић
