Од гимназијских до новијих дана, део стваралаштва које прати уметников пут кроз деценије, приказан је на изложби слика и цртежа ”Тикало, одјеци времена”. На отварању у Ликовном салону Културног центра изазвала је прелепе емоције и сећања, а један је и од највећих догађаја у години у којој је наш град прва Национална престоница културе. Публика ће моћи да је погледа до 23. јуна.

После 22 године, Михаило Ђоковић Тикало поново је у родном граду. Иако ту одавно не живи, врло често навраћа. Сада је поново показао своје уметничко стваралаштво пред којим, како нас наводи Петар Пеца Поповић, ”морате да стојите мирно и да се дивите том путу…”
– Осећам извесно узбуђење, када дођем у Чачак. То је моја варош, моје детињство. Најлепша су ми сећања на Аћимовића кућу у којој смо некада живели, Ломину улицу, пријатеље, Мораву. Релативно често долазим у Чачак, али одавно нисам имао изложбу – каже уметник.

И није само Тикало био узбуђен. Такав осећај преплавио је посетиоце, као и познаваоце његове уметности, који су учествовали у припреми изложбе.
– Тикало је уметник кога наш град воли. Није чудно што је оволико људи дошло на отварање његове изложбе и показало емоције. Заиста је велика част. После мог вишегодишњег рада, ово ми је најдража изложба. Драго ми је и да су у Ликовном салону поново изложени његови радови – утисак је Весне Петровић, уреднице Ликовног програма Културног центра Чачак.

У Ликовном салону Тикало је самостално излагао 1981. Вратио се у Чачак да представи своје стваралаштво 20 година касније. Те, 2001. имао је изложбу у Уметничкој галерији ”Надежда Петровић”. Трећи пут, приказ једног дела његовог стварања кроз деценије је један од највећих догађаја у Националној престоници културе.
Тикалово стваралаштво припада новом надреализму. Пореде га и са сликарима, Бошом и Бројгелом. Ипак, створио је Тикало сопствени знак препознавања, а још од раног периода, из сликаревих школских дана, било је уочљиво ”чудо у настајању”, сматра Пеца Поповић.

– Добро дошли у Театрум мунди, Тикалово огледало света које се вратило у завичај после толико година. Ово чему присуствујемо је догађај од важности, јер први Ђоковић наших сазнања, целог живота доказује како је ликовни језик најзагонетнији вид испољавања људске духовности. Тачније, подсећа на свету улогу уметности у показивању онога о чему немамо довољно знања… – назначио је Поповић у обраћању публици.
Тикалово стваралаштво и њему је велика енигма. Великог уметника и вредна дела препознаје и по осећајима која му изазову.

– Највећа срећа некога ко је студирао историју уметности је да за три године учествује у отварању различитих изложби тројице Чачана. Коракса у Београду, Владимира Дуњића на ”Сомборској ликовној јесени” и Тикала у Чачку. Када год сам негде видео Тикалову слику, рекао сам: ”Благо онима који могу да уђу у мајсторство његовог сликарства!” Ја, ни данас, нисам доспео до тога! Неке тајне су нама, обичним људима, недоступне. Вечерас сам плакао пред неким овим сликама. Дивно је што Чачак има привилегију да има једну овакву изложбу. Била би понос сваког града на земаљској кули. Ниједан град није направљен од цигле и бетона, него људи који су га градили. И Тикало припада градитељима по којима се Чачак препознаје у свету и код нас – напоменуо је Пеца Поповић.