ХУМАНИТАРНА ПРЕДСТАВА „ТЕЗГА КАО ЖИВОТ ИЛИ СВЕ ЈЕ НА ПРОДАЈУ“
Глумац Микица Петронијевић прошле године је на свом имању у селу Венчане код Аранђеловца започео значајну мисију. Баш ту, на својој дедовини, решио је да за свог сина Михаила и другу децу и особе са аутизмом, изгради јединствени кутак – центар за дневни и вишедневни боравак. Микица је до сада, заједно са бројним пријатељима, организовао више акција како би се оснивање центра што пре реализовало. Помогли су, каже, многи људи, не само из Србије. Сада је са колегама глумцима покренуо и хуманитарни караван, са позоришном представом „Тезга као живот или све је на продају“. Чачак је прошле суботе, 22. јануара, био први град у ком су гостовали… Подршку им је пружио Покрет „Три плус“, Град Чачак и Дом културе.
„Свици у мраку“ сијају од почетка прошле године, упркос свим потешкоћама, или у инат… Удружење је добило симболичан назив. Правих свитаца све је мање на сеоским пољима, јер се све мање и врше жито, објашњава оснивач и додаје:
– Баш као и ти инсекти – ситни, готово неприметни, а шире такву светлост око себе, тако и наша деца са аутизмом имају велику енергију и љубав, коју, нажалост, ми „здрави“ често не препознајемо. Зато сам хтео да наше имање у селу Венчане, где ће бити будући центар, буде врт добре наде, одакле ће се ширити светлост и где ћемо бити на услузи нашој деци, која су за нас баш као ти свици у мраку.
Замисао је да се на сеоском имању, окруженом прелепом природом, оплемени живот деце и особа са аутизмом – боравком на чистом ваздуху, дружењем, шетњама, радним и терапијама са животињама, креативним радионицама… Веће групе већ долазе на дневне излете, организују се разне сликарске, вајарске радионице, позоришне представе, концерти…
Радови на уређењу имања и објекта почели су у мају прошле године. Захваљујући помоћи многих људи добре воље, каже Петронијевић, доста тога је већ урађено. Неки су долазили радом да помогну, други су дали донације… Међу њима је и Удружење Срба из Америке „Тај рад, будимо људи“, који су покренули акцију за будући центар. За сада је то удружење прикупило више од 4.000 долара.
– Зову нас људи са свих страна, не само из Србије. Прича се полако шири што нам је и циљ. Надам се да ћемо ове године успети да спроведемо викенд програм „предах родитељству“, уз стручан надзор дефектолога, логопеда, медицинског особља… Али, предстоји још много улагања. Надамо се да ће Општина Аранђеловац подржати један наш пројекат. Паралелно, радимо на реконструкцији домаћинства, јер желимо да потпуно прилагодимо услове нашој деци. Направили смо и летњу позорницу, посадили дрвеће, уредили кућу, у којој су за сада три лежаја – каже Петронијевић и истиче да је ово приватна варијанта, којом желе да покажу пример „позитивног решења“.
– Домаћинстава попут нашег је много у Србији. Свака општина може нешто слично да направи. Битно је рећи да ће услуге будућег центра бити бесплатне за сву децу и њихове родитеље, као и за сродна удружења из целе Србије. Контактирали смо чачански Центар „Зрачак“, позвали их да дођу код нас на имање и уживају у њему. Бићемо и сервис младим родитељима, да не пролазе сами кроз многе тешке проблеме – наводи Петронијевић, кога је у целу причу „увео“ син Михаило.
– Он је одлично реаговао на све ово. Када смо снимали серијал на имању, било је више од стотину деце и родитеља. Ниједан проблем нисмо имали, иако се зна да им смета бука, гужва, високе температуре… Вероватно да су и они осетили колективну енергију, љубав. А и сам боравак у природи је за све нас лек! – подсећа Микица.
Када су почели да стварају центар, да уређују имање у селу Венчане, мештани су били мало неповерљиви, јер, каже он, аутизам је још увек табу тема код нас.
– Нажалост, и данас у селима родитељи своју децу држе у кући. Ми желимо да им сугеришемо да прихвате да њихово дете има проблем, да реагују што раније, јер рана дијагностика има великих предности – каже Микица, коме се јаваљају и многе колеге вољне да помогну у радионицама, како би се цела идеја остварила. На њихово имање, као волонтери могу доћи и студенти уметничких факултета, медицине. На порталу „Свици у мраку“ отворен је позив за њих и донаторе.
Хуманитарни позоришни караван је једна од активности којима „Свици у мраку“ промовишу свој пројекат. Уједно, на овај начин, желе да укажу на то да су деца и особе са аутистичним спектром, ту, поред свих нас и да могу да буду више укључени у заједницу. Породица Петронијевић се нада, као и многи други родитељи, да ће у будућности надомак Аранђеловца, па и у другим селима, бити центри где ће њихова деца моћи да живе. И онда када не буде више њихових родитеља, јер је то увек питање свих питања.
Зато постоји идеја да касније, када уреде и отворе центар, направе на имању и неку већу зграду, по европским стандардима са капацитетом до 20 лежајева. Када ураде пројекат, конкурисаће за донације. Микица верује да ће то успети на око три хектара своје дедовине… Сви који желе и могу да помогну, могу их контактирати на мејл ug.sviciumraku@gmail.com или на телефон 063 753 4143.
В. Т.
ПРОБУДИТИ ПЛЕМЕНИТОСТ
У представи „Тезга као живот…“, за коју је текст написао Микица Петронијевић, осим њега, наступили су Срђан Ивановић и Драгана Ботнер. То је њихов допринос овом хуманитарном каравану.
– Хуманитарни караван и цела идеја нашег колеге је веома племенита. Не бисмо смели да будемо слепи и глуви на нешто што се дешава у нашем окружењу. Ако ту врсту емпатије изгубимо, не знам где иде ова планета… Понекад се чини да је племенитост превазиђена. А овај народ није тако живео раније…. Ту врлину треба поново пробудити. У Чачку су на представу, по великом снегу и хладноћи, дошли и људи из других градова, чак из Лазаревца. И то је добар знак – рекао нам је Срђан Ивановић.
Комад говори о шумадијском сељаку Тијосаву, последњем становнику села Ајдуци у подножју Букуље. „Мали“ човек, неожењен, сам, поштен, наиван, васпитаван за нека друга времена. Нови свет, ван села, за њега је лавиринт у коме посрће, губи своја начела, распродаје све, од дедовине, до бубрега и своје душе…
