Poznati naturolog, Moskovljanin Georgij Nazarov, koji rado deli preporuke i savete za zdraviji i kvalitetniji način života, Čačanima je govorio o “Malim tajnama za velike promene”,
Šta je bitno za kvalitetan život, s obzirom na to da smo okruženi stresom?
– Ne mislim da je stres nešto loše. Stres je nešto fenomenalno, jer nas podstiče da se razvijamo. Na primer, podstiče nas da učimo da vozimo bicikl, ili strani jezik. Stres je naše svakodnevno usavršavanje. Ali, pitanje je da li ulazimo u stanje distresa (negativnog stresa), da li sebi natovarimo deset stvari koje pokušavamo da završimo u istom trenutku, ili jednostavno radimo jednu po jednu, a pri tom i uradimo puno. Jednostavno, zapremina jedne čaše je 200 mililitara. Ako pokušamo da sipamo jedan litar sve će se prosuti i ništa ne dobijamo, a pri tom ćemo, kako volimo da kažemo, biti u haosu, što nije dobro.
Kako da kontrolišemo svoje ponašanje, odnosno da se oslobodimo negativnog stresa?
– Ljudi su jako skloni podražavanju. Kada vidimo da neko funkcioniše pod stresom, pod opterećenjem, da je stalno u nekoj gužvi, mi smo skloni da ga podražavamo. Nema potrebe. Jako je važno da zadržimo sebe i da funkcionišemo na sebi prihvatljiv, korektan način. Narod sa prostora bivše Jugoslavije je 1955. godine zauzimao poslednje i pretposlednje mesto kada je reč o bolestima srca i raka, a istraživanjem je bilo obuhvaćeno dvadesetak zemalja. Zašto bi sada nešto menjali? Tradicionalne navike ovog naroda su fenomenalne i treba ih zadržati.
Vi ste i promoter zdrave ishrane. Kako se hraniti zdravo?
– Pomenuli smo stres, zbog čega često jedemo na nervnoj bazi. Pokušavamo da smanjimo stres uz pomoć hrane, jer ona, naročito određena vrsta, kao što su slatkiši ili složeni ugljeni hidrati, deluje poput droge. Luči endofrin. Naročito u večernjim satima često uzimamo slatkiše ili testenine, jer pokušavamo da se smirimo. Tačno je da se osećamo opuštenije u tom trenutku, ali time pogoršavamo kvalitet sna. Hrana koja inače ne bi ostavila nikakve tragove holesterola u našem organizmu, itetakao ostavlja velike naslage ako je koristimo u večernjim satima. Varenje hrane nije kvalitetno, narušava se zaštitni sistem, lakše se gojimo, itd… A uz male promene, uopšte ne mora da bude tako. Zatim, priča se koliko je voće zdravo. Naravno, jeste jako zdravo ako ga pravilno koristimo. Važno je da voće jedemo na prazan stomak, nikako posle obroka. Ukoliko pojedemo voće posle ili za vreme osnovnog obroka, dolazi do gasova, nadimanja, stvara nam jako neprijatan osećaj. Koliko god da je bio zdrav obrok, nismo ništa dobili.
Poznati ste i po tome da pomerate sopstvene granice, plivali ste od Grčke do Turske. Koliko je za čoveka bitno da pomera sopstvene granice, upravo da bi stigao do pozitivnih promena u životu?
– Mislim da uvek treba da pomeramo granice, jer mi idemo ili unapred, ili unazad, ne možemo da stojimo u mestu. Plivao sam par puta od Grčke do Turske, vozio sam bicikl 430 kilometara za 24 sata, hteo sam da preronim od Grčke do Turske obavijen sa bocama pod vodom. Ali, u klubu nisu hteli da mi daju opremu, rekli su da sam lud i da je to nemoguće uraditi i, naravno, da ne žele da odgovaraju za moj život.
Koji je Vaš savet našim čitaocima za bolji život?
– Svaki put kada dođem u vaš grad ja uživam. Ovde imam dobre i drage prijatelje. Svaki put mi je puno srce. U životu ima puno lepih stvari i na to treba da obratimo pažnju. Naravno, pojave se i teškoće. Ali, sve teškoće treba da prevazilazimo, da ih ne gledamo kao bezizlazne probleme, već da svaki dan uradimo malo i uradićemo mnogo u životu.
Nela Radičević
