ШКОЛА ЗА ОСНОВНО И СРЕДЊЕ ОБРАЗОВАЊЕ „1. НОВЕБАР“ НА ГРАДСКОМ ТРГУ ОБЕЛЕЖИЛА 21. МАРТ
На Градски трг су донели дечју грају, осмехе и разнобојне чарапе, у које су као поклон за пролазнике упаковали понеку бомбону. Све су ово на неки начин особени знаци особа са Дауновим синдромом, који свој дан обележавају 21. марта. То је био повод шетње до центра града ове веселе колоне, у којој су били ученици и запослени Школе за основно и средње образовање „1. новембар“.
Ана Богдановић, индивидуални наставник-логопед у ШОСО „1. новембар“ рекла је да је ово увек посебан дан у њиховој школи, који обележавају на различите начине, а све са циљем да укажу да су особе са Дауновим синдромом равноправни чланови друштва.
– Ова шетња од школе до трга је вид изласка из свакодневнице, једна лепа манифестација за нашу децу и прилика да их суграђани упознају, јер је укључивање у заједницу веома важно за све особе са тешкоћама у развоју. Донели смо мале поклоне за све суграђане, са слоганом „љубав не броји хромозоме“. То су шарене чарапе као симбол тих мало различитих хромозома. Шарене чарапе смо данас сви обули, а жеља је да анимирамо јавност и позовемо све да нам се придруже у овом гесту, да обују различите чарапе, да покажу солидарност према овој деци. Они су топли, насмејани, траже контакт, воле загрљај и дружења… И на овај начин желимо да кажемо да ови будући људи могу да оснују своје породице, да се запосле и да им за све то треба пружити већу прилику – рекла је Ана Богдановић.
Школу „1. новембар“ похађа укупно 83 ученика у предшколском, основном и средњем образовању. Шест ученика је тренутно са Дауновим синдромом, за које наставница Ана каже да су одговорни, прецизни, дисциплиновани и да једноставно воле када су упослени.
– Ови ученици могу да се описмене, да науче неке мануелне послове. У школи постижу добре резултате, а и ми сами смо много тога научили од њих. Веома нас мотивишу и пошто су јако емотивни, показују да желе да науче што више – описала је Ана Богдановић.
Наравно, уз већу подршку свих – надлежних у граду, држави, па и целе заједнице, резултати би били још бољи, сматра она.
– Особе са Дауновим синдромом остварују нека социјална права, али су она минимална… Према мишљењу породица и наставника, туђа нега и помоћ за њих није довољна. А подршка породицама би много значила, пре свега неке додатне услуге, не само дневни боравак и викенд-предах, већ и радионице којих има мало, углавном на иницијативу наставника… Највише би им значило стално запослење, где су и највеће баријере. Када би им послодавци, бар у приватном сектору, више дали шансе за посао, то би помогло да се остваре у породичном смислу, да постану самосталнији, пошто су веома функционални – истакла је Ана Богдановић и подсетила да је прошле године поводом Светског дана особа са Дауновим синдромом организована инклузивна представа, која је показала да су деци и њиховим породицама заједништво и та врста укључивања велики подстрек.
Уз наставницу Ану је био тринаестогодишњи Огњен, који је заједно са својим вршњацима учествовао у припреми поклон-чарапа.
– Волим у школи да пишем, учим, да заједно путујемо. Био сам на Музичком фестивалу на Палићу – похвалио се Огњен.
Драгана Ђурић, мајка десетогодишњег Константина који болује од церебралне парализе, потврђује да су овакве манифестације и дружења веома важни и да би било добро да их је и више.
– Моје дете је имало хипотонију целог тела. Успели смо, стао је на ноге, проговорио је, проходао је… Боримо се, не одустајемо, радимо са њим вежбе сваки дан. А за све је потребно првенствено велико време и стрпљење. А то научимо уз њих! Јер са нашом децом мора много да се ради, да бисмо видели мали напредак – рекла је Драгана Ђурић.
Уз наставнике и персоналне асистенте ђаци су посетили и неколико кафића и ресторана у центру града, где су гостима делили своје мале поклоне.
Весна Тртовић
У свету се 21. март обележава од 2006. године, са циљем да се укаже на јединственост тризомије 21. хромозома која узрокује Даунов синдром. Према статистикама, у просеку једно од 650 деце рађа се са овим синдромом. Слаб мишићни тонус, мањи стас, косе очи… неке су од најчешћих физичких особина ових људи.
