СВЕТСКИ ДАН КРОМПИРА ОБЕЛЕЖЕН У ГУЧИ
Центар за кромпир у Гучи и Еколошко друштво „Драгачево“ јуче су у драгачевској престоници трубе, у најстаријој драгачевској кафани „Дачо“, организовали прво обележевање Светског дана кромпира у Србији. Скупу су присуствовали произвођачи, дистрибутери, прерађивачи, као и увозници семенског и конзумног кромпира са подручја читаве Србије.
Идеју да се баш у Гучи, српској престоници трубе, обележи Светски дан кромпира осмислили су др Зоран Броћић, универзитетски професор, др Живко Бугарчић („Арум Деч“), Радомир Ђекић, некадашњи стручни сарадник „Галенике- Фитофармације“, Милић Домановић, в. д. директора Центра за кромпир и Душан Р. Ивановић, председник ИО Еколошког друштва „Драгачево“, који су, сваки на свој начин, пружили огроман допринос домаћој производњи кромпира.
Окосница програма обележавања Светског дана кромпира био је округли сто посвећен домаћој производњи, преради и пласману ове, за људску исхрану изузетно важне повртарске културе. Присутне пољопривреднике и друге уважене госте који су се одазвали да учествују у првом обележавању Светског дана кромпира у Србији поздравио је Милић Домановић, в. д. директора Центра за кромпир у Гучи, посебно истичући да су сви они својим дугогодишњим научним, стручним и привредним радом пружили велики допринос унапређењу производње, прераде и пласмана кромпира на нашим просторима.
Домановић је предложио да се са скупа иу Гучи покрене иницијатива за оснивање Удружења за кромпир Србије:
– Свакако нам је потребно такво удружење, првенствено због бројних проблема, потреба и сарадње везане за кромпир. Имам утисак да смо доста разједињени, да не кажем атомизирани по разним областима, па би било потребно да се због одрживости ове производње боље организујемо и размењујемо информације – рекао је Домановић.
– Педесетих година прошлог века је овде, у Гучи, основан Центар за кромпир који је био локомотива развоја и производње кромпира у брдско-палнинском подручју и који је створио четири своје сорте и изнедрио велики број стручњака. Због тога смо сматрали да је Гуча право место где треба обележити овај дан – рекао проф. др Зоран Броћић са Пољопривредног факултета у Земуну.
Тенденције смањења површина под кромпиром које су присутне у целој Европи нису мимоишле ни Србију. Приноси су мало повећани, али се, због миграција становништва, климатских промена, немогућности наводњавања преструктуирала проиводња и преселила у равничарско подручје, тако да је Војводина заузела доминантно место у производњи овог усева. Присутно је укрупњавање поседа, појединци обрађују 50 до 100 хектара, док фирме обрађују чак и 700 хеката кромпира. Kвалитет је задовојавајући тамо где се примењује врхунска технлогија. Ипак, последњих година немамо довољно кромпира, тако да се увози од 40.000 до 50 000 тона годишње, а разлог је смањење површина и са друге стране утицај метеоролошких услова у појединим годинама, објаснио је проф. др Броћић.
О пресеку стања у производњи кромпира у протеклих десетак до двадесет година и проблемима са којима се данас суочавају произвођачи и прерађивачи, али уједно и перспективама гајења ове пољопривредне културе говорио је др Живко Бугарчић као изузетан познавалац прилика у тој области. Он је навео да се у последњих петнаестак година догађају веома крупне промене у производњи и преради кромпира на подручју Европе и да су нове чланице ЕУ, посебно са Балкана, значајно смањиле засађене површине под овом пољопривредном културом.
– Посебно значајно смањење површина под производњом кромпира евидентирано је у Румунији, Бугарској, Мађарској, Словачкој, Грчкој и Пољској која је дуго била други произвођач кромпира, одмах после Немачке. Од 2005. до 2010. за многе пољопривреднике је било уносније да се преоријентишу да гаје ратарске зрнасте културе, које су бележиле прилично високе цене, док су улагања и ризик били знатно мањи у поређењу са производњом кромпира. Са друге стране, једино су водеће земље у производњи кромпира – Немачка, Француска, Холандија и Белгија, као и Данска, повећавале засађене површине и то уз стално повећавање приноса. Актуелни сортимент, савремена технологија производње и квалитетна механизација су у свим земљама Европе позитивно утицали на пораст приноса по јединици површине, али се зависност од увоза меркантилног кромпира и помфрита повећавала из године у годину – рекао је др Бугарчић, посебно истичући да је у последњих неколико година присутан велики тренд производње кромпира за прераду у помфрит, што је условило да цене сировине на слободном тржишту буду повремено више од оних које има кромпир за конзумну употребу.
У последњих пола века површине под кромпиром у светсим размерама су повећане, тако да се данас ова култура гаји на 20 милиона хектара, са бруто производњом од око 370 милиона тона. Иако Србија важи за великог произвођача квалитетног кромпира, последњих година се повећава увоз конзумног кромпира. Осим недостака довољних количина кромпира, један од основних разлога за овакво стање наше производње ове повртарске културе јесте укидање ограничења увоза кромпира. Уз конзумни кромпир, према речима др Бугарчића, у Србији се у последње две године трошило и 26.000 тона помфрита, што замењује 50.000 тона свежег кромпира.
– У Србији се утроши годишње 90.000 тона кромпира из увоза, што је трећина укупне потрошње. Имамо квалитетан производ, али већ у току зиме немамо ни довољну количину, као ни адекватан квалитет, јер су препарати који чувају кромпир да не клија повучени са тржишта ЕУ, а имамо мало складишта. И тај квалитетан кромпир који је произведен током лета почиње да се мења, а посебно је то присутно код кромпира из Војводине. Инсекти, такође, урушавају квалитет кромпира, тако да велика количина кромпира није тржишно употребљива. Нема ограничења у увозу, па чак и кромпир који увозимо по дампинг ценама због ниских трошкова производње урушава домаће тржиште – објаснио је др Бугарчић и додао да се не очекује смиривање тржишта кромпира у наредних неколико година.
Након округлог стола организована је и дегустација јела од кромпира, а програм су употпунили основци из Гуче рецитовањем стихова посвећених кромпиру.
В. С
